Тргну је из сна тупи ударац од врата, тромим кораком приђе столу док је руком опипавала мушему тражећи шибицу како би запалила свијећу. Пламен воштанице освјетли собу, али не хтједе прилазити прозору… Страх је растао и пратио ју је у корак, као сјенка њеног тијела, док су се напољу чули ужурбани кораци. Помисли – опет … Настави са читањем Моја мајка хришћанка