ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 10, 1–16)
У дане оне, беше у Кесарији неки човјек, по имену Корнилије, капетан чете која се зваше Италијанска, побожан и богобојазан са цијелим домом својим, који је чинио многе милостиње народу и молио се стално Богу; видје на јави у виђењу, око деветог часа дана, анђела Божијега гдје уђе к њему и рече му: Корнилије! А он, погледавши на њега и уплашивши се, рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје узиђоше на спомен пред Богом. И сад пошаљи људе у Јопу и дозови Симона прозванога Петра; он гостује у некога Симона кожара, чија је кућа код мора. (Он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој). А кад отиде анђео који је говорио Корнилију, он дозва двојицу од укућана својих и једног побожног војника од оних који бијаху стално уз њега, и казавши им све посла их у Јопу. А сутрадан док они путоваху и приближаваху се граду, изиђе Петар на равни кров дома да се помоли Богу око шестога часа. И огладње, и хтједе да једе; а кад му они готовљаху, наиђе на њега занос, и видје небо отворено и сасуд некакав гдје силази на њега, као велико платно завезано на четири краја и спушта се на земљу; у коме бијаху све четвороножне животиње на земљи и звјериње и гмизавци и птице небеске. И дође му глас: Устани, Петре, закољи и једи. А Петар рече: Нипошто, Господе, јер никад не једох било шта погано или нечисто. И опет глас њему по други пут: Што је Бог очистио, ти не погани! И ово би трипут, и сасуд се опет узнесе на небо.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 6, 59–69)
Рече Господ дошавшим Му Јудејима: Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему. Као што мене посла живи Отац, и као што ја живим због Оца, и онај који једе мене и он ће живјети због мене. Ово је хљеб који сиђе с неба: не као што оци ваши једоше ману, и помријеше; који једе хљеб овај живјеће вавијек. Ово рече у синагоги кад учаше у Капернауму. Тада многи од ученика његових, чувши то, рекоше: Ово је тврда бесједа. Ко је може слушати? А Исус, знајући у себи да ученици његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава? А шта ако видите Сина Човјечијега да одлази горе гдје је прије био? Дух је оно што оживљава, тијело не користи ништа. Ријечи које вам ја говорим дух су и живот су. Али има међу вама неких који не вјерују. Јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, и ко ће га издати. И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мојега. Од тада многи од ученика његових отидоше натраг, и више не иђаху с њим. А Исус рече Дванаесторици: Да нећете и ви да одете? Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога. И ми смо повјеровали и познали да си ти Христос Син Бога живога.
ТУМАЧЕЊЕ
Ко једе моје тело и пије моју крв борави у мени и ја у њему
Он овде говори не о телу (крви) већ о онима који примају Његову реч у телесном маниру. Али шта треба схватити телесно? Изгледа да је сасвим нормално да је то оно што можемо видети и опипати, без да умишљамо било шта… Не смемо судити према виду (телесном) већ треба да уронимо у све тајне са очима (духовним). То онда значи да видимо духовно. Видиш ли речи које излазе не из тела (уста)… (Св. Јован Златоуст, Омилија 57 на Јн. 6)
Који једе Моје тијело и пије Моју крв у Мени пребива и Ја у њему. Као што мене посла живи Отац, и као што Ја живим због Оца, и онај који једе Мене и он ће живјети због Мене. Ово је хљеб који сиђе с неба.
Ове речи објашњавају зашто Тело и Крв Господа чине истинску храну и пиће. Зато они имају такву силу јер су средства за унутарње најтешње општење верујућих с Христом. Ово јединство се изражава на два начина: верујући пребива у Христу и Христос у Њему; подразумева се јединство морално, светотајинско, у мисли, у вољи, у тежњама, делима. „Чудновато и несхватљиво бива сједињење – каже блажени Теофилакт Охридски – тако да Бог пребива у нама, а ми у Богу. Ми не окушамо самог Бога, јер је Он недодирљив и бестелесан и необухватан и за очи и за зубе; опет, ми не окушамо ни тело простог човека, јер оно не може принети никакве користи. Међутим, како је Бог неизрецивим начином сјединио сам са Собом тело, то и тело оживљује, не зато као да се променила природа Божија, не – него као растопљено гвожђе, које и остаје гвожђе, и пројављује силу ватре. Тако и тело Господа, пребивајући као тело, оживљује као Тело Бога Речи”. Последица таквог јединства (једињења) је Божански живот, који долази од Оца кроз Сина у верујуће у Њега. Живи Отац – извор свег живота, у суштаству Кога нема никаквих елемената смрти, него је сав живот. Ја живим због Оца… Господ овим речима изражава мисао, да силом Његовог јединства са Оцем живот Оца јесте Његов живот. Ја живим зато, што је Мој Отац живот и извор живота. И онај који једе Мене и он ће живјети због Мене, биће причасник Мога живота, који је истовремено и живот Оца, дакле, и причасник живота божанског, то јест блаженог, вечног.
Тада многи од ученика Његових, чувши то, рекоше: Каква тврда бесједа! Ко је може слушати?А Исус, знајући у Себи да ученици Његови ропћу због тога, рече им: Зар вас ово саблажњава?А шта ако видите Сина Човјечијег да одлази горе, гдје је прије био?
Ако вас ово саблажњава, нећете ли запасти у још већу саблазан када угледате Сина Човечијег како усходи ка Оцу кроз страдања и срамну смрт? Заиста, крсна смрт Месије највећа је саблазан за Јудејце (1 Кор. 1, 23; Гал. 5, 11). За оне који се спасавају, који се руководе вером и гледају духовним очима на страдања Христова, смрт Божија је Божија сила и Божија премудрост (1 Кор. 1, 18 и 24). Ако се без ове спасоносне вере гледа на страдања Христова, она ће бити саблазан, јер дух (духовно разумевање) оживљује, а тијело (телесно мудровање) не користи ни мало. „Тијело не користи ни мало – ово Он није рекао о Своме телу, никако, него о онима, који Његове речи схватају чулно”, – поучава свети Јован Златоуст.
Али има међу вама неких који не вјерују, јер знађаше Исус од почетка који су то што не вјерују, ко ће Га издати. И говораше: Зато сам вам рекао да нико не може доћи к Мени, ако му не буде дано Оца мојега. Објашавање Господа се показало неубедљиво за неверујуће Јудејце, неразумљивим и чудним, зато што су били неспособни да разумеју више учење, јер нису били од оних које је Отац привукао ка Сину!.
Беседа о хлебу животу изазвала је деобе међу Исусовим следбеницима. Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим. До тада су безбројне гомиле народа ишле за Исусом, многи су постојано ишли за Њим слушајући Његове поуке. Но, већина „следбеника” Христових дивили су се само Његовим великим чудима. Такви људи су били непоуздани и променљиви, била су им потребна све нова и нова чудеса, да би се одржало њихово одушевљено расположење. Непостојаност таквих људи изразила се особито последњих дана земног живота Господа Исуса: запрепашћеност новим необичним чудом васкрсавања четвородневног Лазара, Јудејци су одушевљено поздравили Христа при Његовом свечаном уласку у Јерусалим. Међутим, занос је прошао, утисак од чуда се слегао и исти ти Јудејци су кроз неколико дана озлобљено викали: Распни, распни Га. Такви људи не би поверовали у Исуса као истинског Месију, да им је Он чак и објавио за њих разумљивим језиком значење установљене од Њега свете Тајне причешћа Телом и Крвљу Његовом. Ето зашто Христос није наставио Своја објашњења о хлебу живота, па их није ни задржавао, кад су почели да се разилазе. Њему није била потребна народна гомила, него непоколебива вера ученика у Њега, спремних да своју душу положе за вољеног Учитеља.
Желећи да испита веру Својих изабраних апостола, Христос их је запитао: Да нећете и ви да одете? На то му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога. И ми смо познали и повјеровали да си Ти – Христос, Син Бога живога.
Испунимо се и ми Петровом вером!