ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 10, 34–43)
У дане оне, Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко, него је у сваком народу мио њему онај који га се боји и твори правду. Ријеч коју посла синовима Израиљевим, благовјестећи мир кроз Исуса Христа: Он је Господ свију. Ви знате ријеч која се збила по свој Јудеји, почевши од Галилеје, послије крштења које проповиједаше Јован: Исуса из Назарета, како га помаза Бог Духом Светим и силом, који пролажаше чинећи добро и исцјељујући све мучене од ђавола, јер Бог бијаше с њим. И ми смо свједоци свега што учини у земљи Јудејској и у Јерусалиму. Њега и убише, објесивши на дрво. Овога Бог васкрсе трећи дан, и учини да се он јави, не свему народу, него нама, свједоцима унапријед изабранима од Бога, који с њим једосмо и писмо по његову васкрсењу из мртвих. И заповједи нам да проповиједамо народу и свједочимо да је он одређени од Бога Судија живих и мртвих. За њега свједоче сви пророци да ће Именом његовим примити опроштење гријеха свако ко вјерује у њега.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 8, 12–20)
Рече Господ дошавшим Њему Јудејима: Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота. Тада му рекоше фарисеји: Ти сам за себе свједочиш; свједочанство твоје није истинито. Исус одговори и рече им: Ако ја и свједочим за самога себе, истинито је свједочанство моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. Ви судите по тијелу, ја не судим никоме. Али ако ја и судим, суд је мој истинит, јер нисам сам него ја и Отац који ме посла. А и у Закону вашему стоји написано да је свједочанство двојице људи истинито. Ја сам онај који свједочи за себе, и свједочи за мене Отац који ме посла. Тада му говораху: Гдје је Отац твој? Исус одговори: Не знате ни мене ни Оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мојега. Ове ријечи каза Исус код ризнице кад учаше у храму; и нико га не ухвати, јер још не бјеше дошао час његов.
ТУМАЧЕЊЕ
Свако ко верује у Њега добија опроштај грехова у Његово Име
Сви они који су примили Његов опроштај, верују да су добили Дар и не уче да буду незахвални свом Добротвору. Ми смо примили опроштај грехова, не зато што смо били најгори, већ да бисмо постали још бољи и савршенији. Нека нико не каже да је Бог узрок наших лоших дела, зато што нас није казнио. Велика је сила крштења: чини нас бољим јер учествујемо у Дару и не чини само да човек буде човек, и ништа више, већ га чини савршеним. Да ли помажете незнабошцима да поверују да је велики Дух и да чини нову твар? Зашто чекате последњи трзај као роб који се спрема за бег, као онај што лоше чини као да није ваша дужност да живите у Богу?
Ја сам светлост свету: онај који иде за мном не иде у тами
Понекад у свом срцу човек буде близу Бога, али понекад одлази од Њега, те тако он искуствено осећа или мир и срећу, или страх, нелагодност и притисак. Једно је живот и светлост, а друго је духовна тама и смрт. Ми смо близу Бога у тренуцима безнађа, када нико не може да нас спаси осим Бога, коме се тада окрећемо свим срцем и прилазимо му отворено, а од Њега одлазимо у тренуцима светских благослова и уживања, што чини нашег земног човека поносним, богатим, славним,… тако човек губи веру из свог срца и заборавља Бога, његовог Судију и Откупитеља, али заборавља и на бесмртност своје душе и своју дужност да воли Бога свим срцем, а ближњега као самога себе. (Св. Јован Кронштатски, Мој живот у Христу)
Моје сведочанство је истинито
Пун сам чуда и мудрости које ми даје Дух Свети, док се пишу посланице и то чини Павле бивши прогонитељ хришћана, коме је Дух дао привилегију да напише 14 списа. Да ли су онда Петар и Јован добили мање Духа односно Дара? Зато доктрина иде ван домашаја питања, јер је Бог дао бившем непријатељу и прогонитељу привилегију да пише како би поучио вернике…
Многа су сведочанства о Христу. Отац носи сведочанство о Сину из Царства Небеско, Дух Свети носи сведочанство док силази у облику голубице, док арханђел Гаврило носи сведочанство да га преда Марији; па Богородица носи сведочанство и предаје га људима у светим (благословеним) местима. Симеон носи сведочанство и прима Њега у своје руке, и говори Сада отпушташ… Ана, пророчица и посвећена удовица такође носи сведочанство. Јован Крститељ, највећи од пророка, носи сведочанство и постаје вођа Новог Завета, који у себи уједињује Стари и Нови Завет. Јордан је сведок од свих река, Тиверијадско море од свих мора. Слепи и хроми су сведоци и они ђавоимани (Мк. 1, 24). Ветрови носе сведочанство…
Његови бивши непријатељи носе сведочанство, од којих је Павле најблагословенији… дванаесторица апостола носе сведочанство, проповедајући не само речима већ и својом смрћу. Ако нека до сада није веровао, нека поверује… (Св. Кирило Јерусалимски, Катихетска реч 10)
Ја сам свјетлост свијету, ко иде за Мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота. Господ Исус Христос се користи сликом чудесног огњеног стуба, који је руководио Јевреје у пустињи, осветљујући им пут ноћу и чувајући станиште јеврејско (Изл. 13, 21–22). Уносећи у свет истину и Сам будући Истина, Исус Христос је разобличавао лаж и заблуду и на тај начин је постао светлост за свет, указао је људима пут знања и врлине, и овим их путем привео Богу.
Тада му рекоше фарисеји: Ти сâм за себе свједочиш, свједочанство твоје није истинито. Фарисеји, који су стално пратили Исуса, приговарају му и овог пута, не нешто што се односи на суштину, него, тако рећи, са формалне стране: нико не може бити сведок у своме делу, а Христос сам о Себи сведочи.
Исус одговори и рече им: Ако Ја и свједочим за самога Себе, истинито је свједочанство Моје, јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем. Ја сам од Бога, и Бог сам и Син Божији. А Бог је сам о Себи веродостојан сведок, – објашњава Златоуст.
Ви судите по тијелу (неправедно); Ја не судим никоме. Али ако Ја и судим, суд је Мој истинит, јер нисам сâм, него Ја и Отац, који ме посла. Јудејци су могли приговорити: ако ми неправично судимо, онда зашто нас ти не разобличаваш, зашто нас не осуђујеш? Зато, одговара Он, што Ја за то нисам дошао. А ако би хтео да судим, онда бисте ви били међу осуђеним.
Самосведочанство Исуса Христа је веродостојно и са фарисејског, јуридичког становишта. Мојсијев закон је захтевао два или три сведока да би нека чињеница имала снагу истине, и у овом погледу самосведочење Господа удовољава захтеву закона, јер се Његовом самосведочењу придружује сведочанство о Њему и Његовог Оца: Ја сам онај који свиједочи за Себе, и свиједочи за Мене, Отац који ме посла.
Тада му рекоше: Гдје је Отац Твој? Ово питање изражава подсмех и богохулство испитујућих, јер нису могли знати, да Он говори о Богу.
Ове ријечи каза Исус код ризнице, кад учаше у храму; и нико Га не ухвати, јер не бјеше дошао час Његов. Христос је учио у најмногољуднијем месту, и нико није смео да Га ухвати. Oво је најбољи доказ, да је Исус Христос слободно предао Себе на смрт за спасење рода људског и да без Његове воље не би му могле наудити никакве намисли Његових непријатеља. За Своју одбрану Христос није употребљавао некакве натприродне силе, није савршавао чуда; Он је покоравао непријатеље једино Својим учењем, Својом ауторитативном речју: Никада човјек није говорио тако, као овај Човјек, – говорили су првосвештеницима слуге, послане да ухвате Исуса.