ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из Дела Светих Апостола (Дела 23, 1–11)
У дане оне, Павле упери поглед на Синедрион и рече: Људи браћо, ја сам са свом добром савјести живио пред Богом до самога овога дана. А првосвештеник Ананија заповједи онима што стајаху до њега да га бију по устима. Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а насупрот закону заповједаш да ме бију! А они што стајаху унаоколо рекоше: Зар првосвештеника Божијега вријеђаш? А Павле рече: Не знадох. браћо, да је првосвештеник; јер је писано: Не говори зло старјешини народа твојега. А Павле схвативши да је један дио садукеја а други фарисеја, повика у Синедриону: Људи браћо, ја сам фарисеј, син фарисејев, за наду и за васкрсење мртвих мени се суди. А кад он ово рече настаде распра међу фарисејима и садукејима, и раздијели се народ. Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела, ни духа, а фарисеји признају обоје. И настаде велика вика и уставши књижевници од стране фарисеја препираху се говорећи: Никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му пак говори дух или анђео, не ратујмо против Бога. А када настаде велика свађа, побојавши се заповједник да Павла не растргну, заповједи да сиђу војници и да га отргну од њих и одведу у логор. А идуће ноћи стаде Господ пред њега и рече: Буди храбар, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.
Читање из Светог Јеванђеља по Јовану (Јн. 16, 15–23)
Рече Господ Својим ученицима: све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу. Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме; и: Ја идем Оцу? Говораху, дакле: Шта је то што каже: мало? Не знамо шта говори. А Исус разумије да хтједоше да га питају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало, и угледаћете ме. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет. И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас. И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам.
ТУМАЧЕЊЕ
Због наде и васкрсења мртвих судили су ми
Христос је показао да је пострадао слободно и добровољно… Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лепи а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте (Мт. 23, 27). Врло често је Христос говорио лоше о Јудејима, зато су Га ухватили и злостављали… (Св. Јован Златоуст, Омилија 48 на Дела. 22)
Видећу вас опет и радоваће се срце ваше
Зашто је онда Христос после речи Ја идем и нећете Ме видети… стално говорио о истом јер је говорио – Још мало ме видите, јер идем Ономе који ме је послао. Када ово говори мисли о Духу Светом… Зашто Он то ради? Он проверава осећања апостола, носећи у себи одређену просторну даљину… Зато и каже Идем Оцу. То је израз Онога који исповеда да ће Његов крај бити налик преласку. Он додаје да та даљина треба да постоји, али да је Његово представљање пред њима стално. Они то не разумеју… Он није говорио Само бол ће проћи, тако да је велика радост оно што доноси, а то ће бити исто и са светитељима. (Св. Јован Златоуст, Омилија 79 на Јн. 16, 1)
Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мојега узети, и јавити вам. Ја с правом називам Мојом (тако се могу парафразирати речи Господа) Божанску истину, коју ће вам објавити Дух Свети, јер све што у овом погледу има Отац, припада Мени као Сину.
Још мало и нећете ме видјети, и опет ускоро ћете ме угледати, јер Ја идем Оцу. Господ често говори о растанку са ученицима; Он, по мишљењу Златоуста, исповеда њихову душу, чини је савршенијом и приморавајући их да слушају оно што им је жалосно, тим самим их на најбољи начин поучава да храбро подносе растанак с Њим. У ствари, привикавши на ово у речима, они ће лако моћи потом поднети ово и у стварности. А при овоме, Христос говорећи о растанку, истовремено и утешава Своје ученике. Он није рекао само: Још мало и нећете ме видјети, него је и додао: И опет ускоро ћете ме видјети, јер Ја идем Оцу, показујући тиме да ће растанак бити привремен, а пребивање – стално. Међутим, ово они нису схватили: Тада неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видјети, и опет мало и угледаћете ме; и: Ја идем Оцу?
Тада Христос, да би што боље утиснуо у њих учење о смрти, каже: Заиста, заиста вам кажем, да ћете ви заплакати и заридати, а свијет ће се радовати; а ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. Сатана и непријатељски свет ће се обрадовати видећи на крсту и у гробу мрског им Пророка, али ће радост њихова бити превремена и краткотрајна. Напротив – жалост апостола ће се сменити бесконачном радошћу.
За потврду мисли Христос узима пример из свакодневног живота. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дијете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човјек на свијет. Тако и ви сада имате жалост, али ћу вас опет видјети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас. Вас ће снаћи порођајни болови, али они бивају узрок радости. Овде, по мишљењу Златоуста, има наговештаја на нешто тајанствено, заправо да је Христос разагнао болове смрти и учинио да се родио нови човек. И није рекао само да ће жалост проћи, већ да о њој неће бити ни спомена, тако је велика радост која следи за њом. Тако ће бити и са светима.
Велика последица будућег тајинственог јединства Господа са ученицима у Светом Духу биће њихово потпуно духовно просвећење и испуњење сваке њихове молитве, у име Господа Исуса. И у онај дан нећете ме питати ништа. Заиста, заиста вам кажем, да што год заиштете од Оца у име Моје, даће вам. Просвећењем Духом Светим њима ће бити откривена свака истина, и све што им је сада неразумљиво, тада ће им јасно постати.