Знаци времена су оне појаве на духовном и историјском плану које указују на близину Другог доласка Христовог и могућност проповедања речи Божје у датим околностима. Хришћани свих поколења су, у своје доба, пратили знакове времена, да виде када ће Христос доћи. Они се нису стидели да речи Христове и апостолске примене на час у коме живе. За њих је све било упозорење на гнев љубави Божје и све је било позив на покајање. Говорећи о „Историји Франака“ Светог Григорија Турског, отац Серафим Роуз нас подсећа на основно схватање хришћанских историософа свих времена: „Свака појава у свету има своје значење. Свети Григорије је стално пратио комете, земљотресе и сличне појаве. Кад краљ учини неко зло буде земљотрес; ако убије човека или неправедно казни цело село – бива глад. И Свети Григорије подсећа да Бог све види, да свака појава има духовни смисао – било да је комета, краљева смрт или нешто друго у питању. Он увек види везу између онога што се збива у свету и моралног стања народа. Када је морално стање лоше, земљотреси, глад и слично подсећају да нису на исправном путу и дају им повода да се замисле. / …/ Истински узроци су: душа и Бог, Божје деловање и деловање душе. Та два чиниоца граде историју, сви остали спољни фактори – потписани уговори, економски узроци незадовољства маса, итд. – апсолутно су другостепени.“ Човек не треба да се плаши кад види знаке времена, него да душу припрема за сусрет са Христом.