ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 14, 26-40)
Браћо, када се сабирате сваки од вас има псалам, има поуку, има језик, има откривење, има тумачење; све нека буде за изграђивање. Ако неко говори језик, онда нека их по двојица, или највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. Ако ли не буде тумача. нека ћути у Цркви, а нека говори самоме себи и Богу. А пророци два или три нека говоре, а други нека расуђују. Ако ли се открије другоме који сједи, први нека ућути. Јер можете пророковати сви, један по један. да сви уче. и сви да се тјеше. И духови пророчки покоравају се пророцима. Јер Бог није Бог нереда, него мира. Као по свима Црквама светих, жене ваше у Црквама да ћуте; јер њима није допуштено да говоре, него да се покоравају, као што и Закон говори. Ако ли хоће шта да науче, нека код куће питају своје мужеве; јер је неприлично жени да говори у Цркви. Еда ли од вас ријеч Божија изиђе? Или само до вас дође? Ако ко сматра да је пророк или духован, нека разумије шта вам пишем, јер су ово Господње заповијести. Ако ли ко неће да зна, нека не зна. Тако, браћо моја, ревнујте да пророкујете. И језике говорити не забрањујте. А све нека бива благообразно и уредно.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 21, 12-14; 17-20)
У вријеме оно, уђе Исус у храм Божији, и изгна све који продаваху и куповаху по храму, и испремета столове оних што мијењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. И рече им: написано је: Дом мој – дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку. И приступише му хроми и слијепи у храму, и исцијели их. И оставивши их, изиђе напоље из града, у Витанију, и заноћи ондје. А ујутру враћајући се у град огладње; и угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква. И видјевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
ТУМАЧЕЊЕ
Нека ствари буду спремне за (морално) прочишћење
Видите ли темељ и закон Хришћанства? Као што се и грађевинар припрема за градњу, тако и хришћани треба да припремају своје ближње у свим духовним стварима. Прво треба да умире језик како би умањили своју гордост. Поред тога, треба да мисле и на друге дарове, јер имаш и: псалме (да тумачиш), учење (да знаш да произнесеш), језик (да га сви разумеју)… Јер су и наши преци писали псалме даром и учили даром. Ништа није било случајно.
Ако не прочистиш свог брата, зашто си уопште и дошао? Сигурно је да су сви поменути имали дарове за такве ствари, а сви су морали да буду морално прочишћени. Чак и да нису постојали, сам дар би тражио да се казни онај који га није примио… Онај који говори многим језицима, није сам себи довољан. Пророк је тумач, али Божји, и ако је још увек само човек. Ништа не може да буде лако и течно осим жеље. (Св. Јован Златоусти, Омилија 36 на 1. Кор. 14, 4, 5)
Исус је ушао у Храм Господњи и истерао све који су продавали и куповали
Ово и јеванђелист Јован пише и преноси нама, али на почетку Јеванђеља, иако се то десило на крају. Могуће је и да се то десило два пута и у различитим годишњим добима. Очигледно је то из времена које се описује и из самог њиховог одговора. Тамо је Он дошао баш на празник Песах, али је овде описано као да се десило много раније. Ту му Јудејци кажу: Који нам знак показујеш? Али овде су они суздржани и мирни, а Он међу њима чини чудеса. То је велика осуда Јудејаца, када Он то чини и то не једном, већ други пут. Они можда и настављају са својом праксом продаје у Храму и Он каже да је сам дошао од Бога и да их зато поучава. Они Му не верују иако су Њега деца већ прогласила за Месију и певају Му као Богу.
Видео је сухо дрво и рекао му: Да никад више на буде од тебе рода до века
После ове приче, поставља се једно питање, зашто је онда сухо дрво проклето? Одговор се назире и у самом Новом Завету: због самих апостола, како би они поверовали. Свуда је Господ показивао добро, али није казнио ни једног човека. Било је потребно да има и доказ, који показује свима Његову силу и моћ… Из овог случаја могу да уче и апостоли и Јудејци, како би схватили они, који ће Га касније распети, да још увек могу да прихвате и Њега и Његову Вољу. Није била Његова жеља да тако нешто покаже на човеку, па је искористио биљку да покаже Своју силу и да је казни. (Св. Јован Златоуст, Омилија 57 на Мт. 21, 1)