ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из прва посланице Коринћанима Светог апостола Павла (1. Кор. 15, 29-38)
Браћо, шта ће чинити они који се крштавају за мртве; ако мртви уопште не васкрсавају? Зашто се и крштавају за мртве? Зашто се и ми излажемо опасности сваки час? Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше похвале, коју имам у Христу Исусу Господу нашем. Јер ако се по човјеку борих са звјеровима у Ефесу, каква ми је корист? Ако мртви не устају – да једемо и пијемо, јер сутра ћемо умријети! Не варајте се: Зли разговори кваре добре обичаје. Отријезните се као што треба, и не гријешите; јер неки не познају Бога; на срамоту вама кажем. Али рећи ће неко: Како ће устати мртви? И у каквом ће тијелу доћи? Безумниче, оно што ти сијеш неће оживјети ако не умре. И што сијеш, не сијеш тијело које ће настати, него голо зрно, било пшенично или неко друго. А Бог му даје тијело како хоће, и свакоме сјемену своје тијело.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 21, 23-27)
У вријеме оно, кад учаше Исус, приступише му првосвештеници и старјешине народне говорећи: Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт? А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас упитати једну ријеч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу ово чиним. Крштење Јованово откуда бијаше? С неба, или од људи? А они размишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: с неба, рећи ће нам: Зашто му, дакле, не вјеровасте? Ако ли речемо: од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држе за пророка. И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и он њима: Ни ја вама нећу казати каквом влашћу ово чиним.
ТУМАЧЕЊЕ
Све што сејеш оживети док не умре… Бог даје сваком семену тело
Једимо и пијмо… Јасно је да су те речи исказане са подсмехом… Зашто Он у тим приликама, ни једанпут, није сугерисао на силу Божију? Зато што говори невернима. Па они то не разумеју. Када се обраћа верницима, Он се обраћа са много више разумевања. Свуда говори као и Павле у Фил. 2, 21: Јер сви траже шта је њихово, а не шта је Христа Исуса. Овде Он захтева разлог, јер имају доказе из свакодневног живота, а још увек сумњају у Њега. Он није рекао – после смрти живеће – већ и једну већу ствар: да живи зато што умире. Схватате ли шта вама говорим: Он стално даје доказе које они могу да разумеју у парадоксалном смислу. Христос јасније објашњава те ствари речима из Јовановог Јеванђеља: Заиста, заиста вам кажем: Ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, оно једно остане; ако ли умре много рода роди (Јн. 12, 24). Зашто онда није дао нешто разумљивије, нешто као на пример: семе човечанства… За наша покољења све почиње од неког пада и пропасти, чак и ако мислимо на семена која сејемо… То није исто, јер јеретици ништа од овога не тумаче, већ само кажу: једно тело је пало и следеће тело се подигло поново.
Како је онда то васкрсење? Где је у томе дивна и изненађујућа победа над смрћу, ако једно тело пада, а друго се подиже поново? Није једне природе то што је посејано, а друге то што је изникло, већ је све исте природе. Зашто Христос показује своје ране? Није ли то да покаже да је исто тело то које је устало из мртвих? Да ли је то исто ономе о чему говори Јона? Сигурно да то није као Јона…
Зашто Господ стално говори: срушите храм и за три дана ћу га поново изградити. А Јеванђелиста додаје: Он је говорио о храму свога тела… Исус одговори и рече им: Развалите ову цркву, и за три дана ћу је подигнути; А Он говораше за цркву тела свог (Јн. 2, 19, 21). (Св. Јован Златоуст, Омилија 40, 4 и 41, 2, 3 на 1. Кор. 15)
Којом влашћу чиниш ове ствари?
Ми ћемо сада показати да су главни учитељи јудејске синагоге на другачији начин насилно напали Христа… Спаситељ је учио у Храму, указујући на нове заповести – које су претежније од Закона – свима који су слушали и на тај начин схватали јеванђељски пут (у животу). Онда је настало питање које показује менталитет тих људи, који су га слушали: Ко Ти је дао ту власт?
Шта на овом месту то значи? Они Му кажу: Ти учиш у Храму, а семе си Јудино, а уз то ниси ни у служби оних који су свештеници у Храму. Зашто учиш оно што се противи Мојсијевим заповестима, и не слаже се са старим Законом који је дат?… Реци нам, да ли Ти оптужујеш Законодавца за укидање Закона? Да ли Га кривиш? Реци нама, да ли је Бог тема твог сопственог закона? (Св. Кирило Александријски, Тумачење Јеванђеља по Луки, Омилија 133)