ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из друге посланице Коринћанима Светог апостола Павла (2. Кор. 1, 12-20)
Браћо, ово је наша хвала, свједочанство савјести наше, да у простоти и искрености Божијој, не по мудрости тјелесној. него по благодати Божијој живјесмо у свијету, а особито према вама. Јер вам друго не пишемо него што читате и што разумијете, а надам се да ћете и до краја разумјети, као што нас унеколико и разумјесте, да смо ми ваша хвала, као и ви наша, у дан Господа Исуса. И у овом поуздању хтједох доћи прво вама, да другу благодат имате; И послије вас да одем у Македонију, и опет из Македоније да дођем вама, и ви да ме отпратите у Јудеју. Желећи, дакле, ово зар лакомислено поступих? Или ово што се одлучујем. по тијелу се одлучујем, да буде код мене и да да, и не не? Али је Бог вјеран, да ријеч наша вама не постаде да и не. Јер Син Божији Исус Христос. којега ми вама проповиједасмо, ја и Силуан и Тимотеј, не постаде да и не, него у Њему постаде да. Јер колико је обећања Божијих. у Њему су да, и у Њему су амин, Богу на славу кроз нас.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 22, 23-33)
У вријеме оно, приступише Исусу садукеји, који говоре да нема васкрсења, и упиташе га говорећи: Учитељу, Мојсеј рече: Ако умре ко без дјеце, да узме брат његов жену његову и подигне сјеме брату своме. У нас бјеше седам браће; и први оженивши се умрије, и не имавши порода остави жену своју брату своме. А тако и други, и трећи, све до седмога. А послије свију умрије и жена. О васкрсењу, дакле, којега ће од седморице бити жена? Јер је за свима била. А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божије. Јер о васкрсењу нити се жене нити се удају, него су као анђели Божији на небу. А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев? Бог није Бог мртвих, него живих. И народ чувши дивљаше се науци његовој.
ТУМАЧЕЊЕ
Сва Божја обећања добијају потврду у Њему, а ми кличемо Амин на славу Богу
Шта у овим речима подразумева слављење Бога и шта такво осећање значи за нас? То је ослобођење од злога, од лоших помисли, од падања у замке нечастивог; тако да је слављење Бога – једноставност, скромност, истина, чистота, незлобив дух, чист разум, место где нема горког укуса… Шта је онда благодат Божја? То је мудрост која је од Њега, сила Његова која нам се даје преко символа, беседника, философа, краљева, људи, можда и неуких као што смо ми и који ништа не носе друго осим мудрости која је дата … Телесни човек, онај који види само садашње светске ствари, и стално је њима заокупљен и ван је утицаја Духа Светога, има снаге да иде куда хоће и да лута где год пожели… Али један који је слуга Духа вођен је Њиме, не може да буде ван утицаја Господ и да буде независан од Његовог ауторитета (власти). Ако је верни слуга чије је деловање увек по Господњој Вољи и који над собом нема власт, тај не може и да се мало одмори… Јер сам ја субјекат власти и заповести, Утешитељ и Његовим заповестима сам је вођен и води… Због свега тога не могу да дођем самостално, јер то је Воља Духа Светога, који ме води. То се често дешава у Делима апостолским, када треба да један дође у једно место , а Дух му брани да иде у неко друго… Шта онда, може неко да се запита, није ли да Дух брани њему да иде другде? Апостол Павле није унапред знао ништа што ће се десити… Због тога је и рекао: А у вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, да ме ви пратите куд пођем (1. Кор. 16, 6). (Св. Јован Златоуст, Омилија 3 на 2. Кор. 1, 1, 3)
Садукеји питају о браку у Васкрсењу
Иако си заспао, само Христос може да зна шта ти се у души дешава, Он долази и куца на врата душе и каже: Отвори ми, моја сестро… Сестра је прави израз, зато што је брак Логоса и душе духовни. Душе не познају брачне захтеве или телесно сједињење, јер су оне као анђели на Небесима… Отвори ми… може да се подведе под нешто блиско незнанцима; блиско времену, блиско овом свету, не идите кроз врата напоље и не забрањујте сопствену светлост и не тражите другу јер материјална светлост нестаје у мраку, јер светлост истините славе још није виђена. Зато – отвори ми – значи да не никако отвараш, нити дајеш места, ђаволу. Отвори себе за Господа, не буди срамежљив и испунићу ти сваку помисао. Нашао сам много невоља и нисам имао места за одмор (коначиште) и зато отвори врата и Син Човечији ћете одморити, ставиће главу на тебе, јер и Он нема места где би главу склонио и одморио у тишини… (Св. Амвросије Милански, Седам егзегетских слова, Исак, или О души, 6. 51)