ПРИРЕДИО: Епископ Јован (Пурић)
Читање из посланице Римљанима Светог апостола Павла (Рим. 15, 30-33)
Браћо, молим вас ради Господа нашег Исуса Христа, и ради љубави Духа, да ми будете саборци молитвама Богу за мене; да се избавим од непокорних у Јудеји, и да служење моје за Јерусалим буде по вољи светима; да с радошћу дођем к вама, по вољи Божијој, и да се успокојим с вама. А Бог мира нека је са свима вама. Амин.
Читање из Светог Јеванђеља по Матеју (Мт. 17, 24 – 18, 4)
У вријеме оно, када дођоше у Капернаум, приступише Петру они што купе дидрахме, и рекоше: Зар учитељ ваш не даје дидрахме? Петар рече: Даје. И кад уђе у кућу, претече га Исус говорећи: Шта мислиш, Симоне? Цареви земаљски од кога узимају порез или царину, од својих синова или од туђих? Рече му Петар: Од туђих. Рече му Исус: Значи, синови су ослобођени. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир: узми га те им подај за мене и за себе. У онај час приступише ученици Исусу говорећи: Ко је, дакле, највећи у Царству небескоме? И дозва Исус дијете, и постави га међу њих, и рече: Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као дјеца, нећете ући у Царство небеско. Који се, дакле, понизи као дијете ово, онај је највећи у Царству нeбеском.
ТУМАЧЕЊЕ
Браћо, бдите са мном
Велика борба је била тада пред Господом, те зато Он и зове све да се моле. Не говори да треба да неко буде уз Њега, већ као што Христос заповеда да треба да се молимо и док не уђемо у Храм. Тако Он показује да неки зли вуци могу да нас нападну и они који су веће дивље звери од злих људи… Господ Исус Христос показује да је Он узео службу свештенства са добрим разлогом, јер неверници су били тако снажни да су успели да одвоје оне који су се молили. Они који су били међу њима као непријатељима били су у опасности и зато су искали помоћ… Овим реченим Он указује на другу ствар: да они који су примали помоћ уствари нису били сигурни да ли могу да прихвате сопствена бића… Он не говори, могу те поучити и дати ти лекцију (поуку) већ: Ја могу да се обновим са тобом. Он је био човек кога су Јудејци увукли у сукоб и расправу… (Св. Јован Златоуст, Омилија 30 на Рим. 15)
Дидрахма
Шта је дидрахма? Када је Бог убио прворођене Египћане Он је узео племе Левијево у своју заштиту: Још рече Господ Мојсију говорећи: Ево узех Левите између синова Израиљевих за све првенце што отварају материцу међу синовима Израиљевим; зато ће моји бити Левити. Јер је мој сваки првенац; од оног дана када побих све првенце у земљи (египатској) мисирској, посветих себи сваког првенца у Израиљу од човека до живинчета; моји ће бити; ја сам Господ. И узми Левите за мене, јер ја сам Господ, на место свих првенаца међу синовима Израиљевим и стоку левитску место свих првенаца од стоке синова Израиљевих. И изброја Мојсије како му заповеди Господ, све првенце међу синовима Израиљевим; И свега првенаца мушких, кад се избројаше по именима од једног месеца и више, беше избројаних двадесет и две хиљаде и двеста и седамдесет и три. Узми Левите место свих првенаца међу синовима Израиљевим и стоку левитску место стоке њихове, да буду моји Левити; ја сам Господ (4. Мој. 3, 11-13, 41-45). Све ово Господ говори зато што је број племена био толики да их је било мање него проворођених Јудејаца… Он је заповедио дидрахму да буде обичај у Закону, како би прворођени морали да плате толико за прворођеног. Христос је био прворођени Син, а Петар је изгледа био први ученик, јер су до њега они дошли… Видите ли да Он не говори о свим синовима, већ о рођеном сину, самом човеку, о онима који са родитељима деле Царство… Сада, пошто си задивљен Христовом силом, не треба се ни дивити апостолској вери… Јаков и Јован су такође били прворођени синови, али Он није урадио такву ствар за њих, па они нису отворено питали: Зашто више волиш Петра од нас, већ су шапутали: Ко је већи (међу нама)?
Ко је као дете тај ће бити највећи у Царству Небеском
Господ је поставио дете у средину јер је мало дете најчистије и нема све грехове и зло… Господ људима није тражио само храброст, нити само мудрост, већ и врлину, а најбитније су: једноставност и човекољубије. (Св. Јован Златоуст, Омилија 58 на Мт. 17, 1, 2, 3)