Илитон (грч. εἰλητόν) је трећи покривач свете трпезе, који се развија само приликом вршења Свете Евхаристије, после отпуштања катихумена, а пре прве молитве верника, и поново се савија после читања молитве благодарења после светог причешћа. Све остало време остаје савијен испод Јеванђеља. Највероватније да је илитон најстарији и једини прекривач свете трпезе, и има своје порекло у општем обичају прекривања трпезе приликом обедовања. Нису сачувани стари илитони, али изгледа да су били ланени, бели, са извезеним крстовима у угловима. И илитон је имао један посебан развој. Спојен је са антиминсом, са којим је или поистовећен или удвојен, па је тако настао један четврти бели ланени покривач који се стално налази положен на индитији.