Чланови хора преподобне мати Ангелине из Никшића, предвођени уваженом професорицом Аном Бојић, упутили су писмо катихети Браниславу Илићу у којем изражавају значај заједништва, пријатељства и љубави у Христу. Текст писма је веома дирљив и представља сведочанство да и у времену велике отуђености, егоизма и себедовољности, искрено пријатељство и љубав утемељена на Христу, поприма вечне категорије, превазилазећи време и простор. У наставку доносимо у целости текст писма које је објављено на Инстраграм страници хора преподобне мати Ангелине:
Са великом радошћу, дубоким поштовањем и искреном благодарношћу, упућујемо ове ријечи човјеку чије присуство у нашем животу и раду није само подршка, већ истинска духовна снага и тихи благослов — нашем драгом Браниславу Илићу.
Поводом обиљежавања великог јубилеја — 25 година постојања и служења нашег хора, добили смо од њега писмо које није само текст, већ дар срца, молитва исписана ријечима, огледало љубави и пажње којом нас прати свих ових година. Ово писмо је дуго, садржајно, надахнуто, испуњено благословом и искреном радошћу, и за нас остаје трајна успомена, свједочанство једног пријатељства и духовног сродства које превазилази вријеме и простор.
Бранислав Илић није само наш пријатељ и саборац у љубави према црквеној музици и духовној ријечи, он је дио нашег хора. Он је са нама у сваком тону, у свакој молитви отпјеваној гласом, у сваком наступу који је изникaо из труда, смирења и љубави. Када је међу нама, његово присуство доноси мир, радост и осјећај заједништва. Када физички није ту, он нас ипак прати, слуша, чита, гледа, дијели наше радове, свједочи о нашем труду и радости на својим страницама, чинећи да глас хора допре до још ширих срца.
Његова пажња није површна. Он пажљиво слуша сваки наш напор, прати сваки корак нашег развоја, радује се нашим успјесима и бодри нас. У његовим ријечима увијек осјетимо искрену љубав, духовну зрелост и поштовање према сваком труду који је принесен Богу и људима. Он зна да препозна оно што је тихо, скромно и истинито, управо оно што чини суштину нашег хора.
Захваљујемо му што нас доживљава као живу заједницу, као духовну породицу, а не само као ансамбл гласова. Захваљујемо му што својим пером, својим ријечима и својом пажњом чува трагове нашег пута и труда. Његове објаве, текстови и осврти нису само хроника, већ и благословена мисија, да се љепота црквене пјесме и заједничког служења пренесе даље, да охрабри, утјеши и обрадује многе.
Наш јубилеј није само број година, он је збир свих људи који нас прате, подржавају, разумију и воле. У том мозаикy, наш Бане заузима посебно мјесто. Његова вјерност, пажња и духовна блискост са нашим радом представљају дар који се не мјери ријечима, али који овдје ипак покушавамо да изразимо.
Молимо Господа да га награди здрављем, миром, радошћу и неисцрпном снагом духа, да му подари надахнуће у сваком дјелу и ријечи, и да га још дуго имамо као нашег пријатеља, саборца и тихог чувара нашег хора. Нека свака његова добра мисао и молитва буду умножене благословом, а његово срце испуњено истом оном љубављу коју несебично дарује другима.
Хвала ти, драги Бане, што си са нама, и када стојиш поред нас, и када нас слушаш из даљине. Хвала ти што нас видиш срцем, што нас носиш у мислима и молитвама, и што својим дјелима свједочиш да истинска подршка не познаје границе. Нека ова захвалност буде мали одсјај велике љубави коју си нам подарио.
Са пуним срцем љубави и искреном благодарношћу за све што јесмо и што постајемо заједно,
Чланови хора преподобне мати Ангелине
са својом професорицом Аном Бојић