Вода која је освештана у навечерје празника Богојављења и на сам празник назива се великом агијазмом, тј. великом светињом јер је кроз Духа Светога она обрела Божанску и чудесну силу. Агијазма (Αγίασμα) у буквалном преводу значи светиња. Освештана вода је образ благодати Божије: она чисти вернике од духовне нечистоће, освећује их и јача за дело спасења у Богу.
Пониремо у њу први пут на Крштењу, када, по примању те тајне, три пута бивамо погружени у крстионици која је напуњена светом водом. Света вода у Тајни крштења испира греховну нечистоћу човека, обнавља га и препорађа за нови живот у Христу. Света вода је нужно присутна код освећења храмова и свих предмета који се користе у богослужењу, код освећења стамбених зграда, кућа, било ког предмета за домаћинство. Кропимо се светом водом на литијама, током молебна. Препоручују се узимање свете водице наште срца после јутарњег молитвеног правила. Богојављенска водица је светиња коју треба да има сваки православни хришћанин и да је брижно чува у светом углу са иконама.
На дан Богојављења сваки православни хришћанин носи кући посуду са светом водом, пажљиво је чува као највећу светињу, молећи се, узимајући свету воду у болести и свим врстама слабости. „Освештана вода“, како је писао свети Димитрије Херсонски, „има моћ да освети душе и тела свих који је користе. Узета са вером и молитвом, она лечи наше телесне болести.
Затворник Георгије Задонски је говорио да када човек узима просфору и свету водицу тада му се не приближава нечисти дух, душа и тело се освећују, мисли се осветљавају да би угодиле Богу, а човек бива склон посту, молитви и свакој врлини.
Преподобни Серафим Саровски, после исповести ходочасника, увек им је из чаше давао да окусе свете богојављенске водице.
Свети Амвросије Оптински послао је флашу свете воде неизлечивом болеснику и, на запрепашћење лекара, неизлечива болест је нестала. Старац јеросхимонах Серафим Вирицки увек је саветовао да се намирнице и храна попрскају јорданском водом (богојављенском), која, према његовим речима, „све освештава“. Када би се неко разболео, старац Серафим је благосиљао да узима кашику освештане воде сваког сата. Старац је говорио да нема бољег лека од свете воде и освештаног јелеја.
Чин освећења воде, који се обавља на празник Богојављења, назива се великим због посебне свечаности обреда, прожетог сјећањем на Крштење Господње, у којем Црква види не само тајанствено прање грехова, већ и стварно освећење саме природе воде кроз уроњење у њу Бога по плоти.
Велико водоосвећење врши се два пута – на сам дан Богојављења, а такође и уочи Богојављења (на Крстовдан). Неки верници погрешно верују да је вода која је освештана на Крстовдан другачија. Али заправо на Крстовдан и на дан празника Богојављења чин освећења воде је исти.
Чак је и Свети Јован Златоуст рекао да света богојављенска вода дуги низ година остаје непокварена, може бити свежа, чиста и пријатна, „као да је овог часа захваћена из живог извора“. То је чудо Божје благодати, које сви виде и сада!
Према веровању Цркве, агијазма није проста вода од духовног значаја, већ ново биће, духовно-телесно биће, међусобна повезаност Неба и земље, благодати и материје. Због тога се велика агијазма, према црквеним канонима, посматра као нека врста нижег степена Светог причешћа: у оним случајевима када се члану Цркве за грехове које је починио намеће епитимија и забрана приближавања Светом Телу и Крви Христовој, износи се уобичајена канонска примедба: „Нека пије агијазму“…
Поред богојављенске воде, православни хришћани често користе освећену воду на молебнима (мало освећење воде), који се обављају током целе године. Обавезно мало освећење воде Црква обавља на дан Изношења дрвета Животворног крста Господњег и на дан Преполовљења, када се сећамо речи Спаситеља, пуних најдубљих тајни, које је Он говорио Самарјанки: „А ко пије од воде коју ћу му ја дати, неће ожеднети довека, него вода коју ћу му дати постаће у њему извор воде која тече у живот вечни“ (Јеванђеље по Јовану, глава 4, стих 14).