Црква своје богословље изражава на светој Литургији како вербалним тако и невербалним језицима теологије. Сви су они равноправни и, заједно узети, представљају сложено сазвучје теолошког исказа Цркве. Истовремено, сви могу да буду – а понекад бивају, доведени у ситуацију да их неразумевање и погрешна употреба спречавају да службу која им је намењена изврше у потпуности. Рад анализира конкретне примере основних теолошких намена и проблема који се појављују у употреби конкретних литургијских теолошких језика.
Целокупни литургијски покрет који је обележио живот Цркве Истока и Запада током двадесетог века17 за своју основну идеју имао је промовисање и омогућавање активног учествовања у богослужењу које је требало обезбедити на различите начине. Сви ти начини су у својој суштини имали настојање да се литургијски језици црквеног богословља учине разумљивијим, блискијим и прихватљивијим целокупној пуноћи Цркве, клирицима и лаицима.