Клањање, поклон. Грчка реч μετάνοια (метаноја) значи преумљење, промену ума, покајање, тако да је метанија поклон који долази од покајног расположења. Чинити метаније, тј. метанисати, значи клањати се, поклонити се. Метанији увек предстоји и за њом следи осењавање крсним знаком. Метаније су телесни израз наше вере, молитве и уопште душевног стања покајања, смирености, скрушености и побожности. У пракси се најчешће сусрећу појединачне метаније, или по три у низу. Метаније су присутне у свакодневном животу православног верника током покајних периода, а нарочито током Часног поста. Насупрот томе, током великих празника Цркве, као и на недељним Литургијама, не практикују се велике метаније.
Постоје две врсте метанија:
Мала метанија – поклон телом до појаса, када се стојећи сагнемо у струку тако да прстима руке додирнемо под, и поново се усправимо. Ова врста метаније се чини често, приликом целивања икона по уласку у храм, а и после током самог богослужења.
Велика метанија – потпуни поклон целим телом, када клекнемо на оба колена, ставимо обе руке на под, и челом додирнемо под, након чега устајемо.