Молебан, молбено пјеније, јесте нарочито богослужење у којем се Црква моли за благодат Светог Духа, у посебним случајевима од важности за заједницу, или пак благодари за примљена добра. Молбена пјенија везана су за Литургију или за вечерње, а по саставу су слична јутрењу. Општи молебани врше се на: Нову годину, у дане храмовних празника, на почетку школске године, у време општих невоља. Нека молбена пјенија имају канон у свом саставу, друга не. Исто важи и за Јеванђеље.
Молебан почиње возгласом Благословен Бог наш, или Слава Светој, следи Царе небески (или Христос воскресе), Трисвето, Оче наш, псалам. Символ вере, велика јектенија, Бог Господ и тропари, 50. псалам, канон (ако га има). Ако нема канона, чита се Апостол и Јеванђеље. По свршетку канона поје се Достојно јест (или ирмос), потом се чита Трисвето, Оче наш, тропар, јектенија. Затим се са царских двери чита молитва сходно предмету мољења, која се кадгод чита са клечањем. После молитве бива отпуст са крстом.
Молбена пјенија врше се и ван храма и бивају са крсним ходом (литијом) – при оснивању храма, при освећењу храма, у невољама, али и као израз благодарности.