У ове пасхалне дане када са посебном радошћу и торжеством прослављамо Празник над празницима – Христово Васкрсење, и када су небо и земља сједињени у радосној песми у којој величамо победу живота над смрћу и победу радости над тугом, из града подно Леотара дошла је вест да се у Господу упокојила наша сестра Јована Марић, уметнички руководилац хора Светог Василија Тврдошког и Острошког при Саборном храму Преображења Господњег у Требињу.
У животу не постоје случајни сусрети, све је дело неисказаног промисла Божјег. Некада је довољан само један сусрет да препознамо нечију искреност и љубав. У дану када наша сестра Јована одлази у наручје Господа свога коме је верно служила, сећам се нашег првог и јединог сурета, који је по људским мерилима био сувише кратак, али по мери љубави веома драгоцен. У години када је прослављено 350. година од упокојења Свегог Василија Острошког и 130. година постојања хора Свети Василије Тврдошки и Острошки, у Требиње сам дошао по послушању, како бих узео учешће у манифестацији „Дани Светог Василија“. Те вечери пред почетак сабрања срео сам и упознао Јовану, са поносом ми је рекла да се налази на челу знаменитог хора чији је молитвени покровитељ Свети Василије Острошки. Био сам под утиском њене радости и љубави коју је у том тренутку искрено сведочила. Један једини сусрет, а тако драгоцен. У неколико минута колико је трајао наш сусрет, стала је вечност.
Господ је своје ученике позивао на љубав речима: „По томе ће сви познати да сте ученици моји, ако будете имали љубав међу собом“ (Јн. 13, 35). Позивао их је и да буду сведоци постојане радости. Несумњиво да је у души наше сестре Јоване било многоструко умножено семе Божје љубави и радости. Радост је реч којом се у Светом Писму описује Царство Божје. Радост је бити у непрестаном односу и јединству са Богом. Наша сестра Јована је јеванђелску љубав и радост оприсутнила у свом животу, она је љубав и радост сведочила.
Радост сусрета са Христом, који је победио смрт најважнија је егзистенцијална радост, јер утиче на само човеково биће које се преображава сагласно тој радости. „Ово сам вам казао да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни“ (Јн. 15, 11) – говори Господ својим ученицима, а преко њих и свима нама. Радост у Христу није повезана ни са простором нити са временом, већ је једна засебна категорија која нам пружа осећај потпуне сигурности. Псалмопојац вели: „Радујте се о Господу, и певајте, праведници; веселите се сви који сте права срца“ (Пс. 32). На трагу ових псаламских стихова Свети Јован Шангајски је у својој проповеди на Васкрс 1962. године рекао да пасхалну радост неће осетити само онај који је нечистога срца.
Носећи у свом срцу живо сећање на сусрет са нашом сестром Јованом и сећајући се њене радости и христолике љубави, ове скромне речи и лично сведочанство приносим као вид молитвене воштанице за њену душу. Благодарим Господу што ме је на мом животном путу благословио сусретом са овом дивном сестром, из тог сусрета сам научио да су радост и љубав два тона који доприносе савршеној хармонији нашег заједништва са Господом и једних са другима.
Христос васкрсе, сестро! Нека ти је срећан пут у Царство вечне радости и безобалне љубави!
*Аутор је уредник мисионарског портала „Кинонија“