Свето миро, разливајући се из једног благодатног извора за целу Цркву, саопштава сваком хришћанину залог спасења у Господу Исусу Христу. Дар Духа Светога, који се даје у светој Тајни миропомазања, пројављује се као лична Педесетница свакога који је примио свето Крштење. Овај дар, који се саопштава кроз помазање светим миром, дели се у изобиљу и безгранично (Јн. 3, 34). Свето уље помазања, којим се благодатни дарови саопштавају, префињеношћу и разноврсношћу материја од којих се приправља, символише разноврсност благодатних дарова.
Најстарији поредак освећења светог мира срећемо у Ареопагитским списима, у делу О црквеној јерархији. На основу сведочанства, јасно је да је освећење мира почетком петог столећа савршавано од стране епископа на Литургији читањем нарочитих молитава, изговараних после постављања мира на Часну трпезу, заклоњеног рипидама на којима су били изображени серафими, уз појање од стране свих присутних ,,најсвештенијим гласом свештене песмеˮ. У поменутом трактату пише да је састав мира смеса ароматичних и изразито миришљавих материја и назива се ,,миро које божански најсавршеније делујеˮ.