Ко су биле жене мироносице? То су биле: Марија Магдалина, родом из Магдале, градића на обали Генисаретског језера, из које је Господ Исус истерао седам злих духова (Мк. 16, 9); Марија, мати Јакова Малог, једног од дванаесторице ученика; Јована, жена Хузе, дворјанина Иродовог, и Саломија, мати Јакова и Јована, синова Зеведејевих. Оне се спомињу поименично, али је, по свој прилици, са њима било још жена.
Док се за љубав ученика према Господу Исусу пре Његове смрти на крсту може делимично рећи да је била из рачуна, јер су се надали великим положајима у Његовом будућем Царству, о чему су сањали и међусобно се грабили све до Његове осуде на смрт (Мк. 10, 35-37, 41), дотле се за љубав жена мироносица то не може рећи. Оне су искрено, из срца и душе, и несебично волеле Господа, пратиле Га и служиле Му имањем својим (Мт. 27, 35), са великом тугом и болом у души присуствовале Његовим мукама на крсту, учествовале у скидању са крста и полагању у гроб. Страдања и смрт вољеног Учитеља, који је био оличење добра и љубави, још више су подстакле њихову љубав према Њему после страдања, и оне су пожуриле да ту љубав испоље према Његовом мртвом телу: купиле су мирисе и у освит недеље похитале гробу да њима, по јеврејском обичају, помажу Његово тело, и да се сите исплачу над Њим, жртвом људске заслепљености и злобе. Али, о чуда! Испуни се оно што је био прорекао Господ: „Жалост ваша окренуће се на радост“ (Јн. 16, 20).
Њихову велику љубав Господ је наградио великом чашћу: да буду први сведоци васкрсења Његовог и први апостоли ове радосне вести свету. Нашавши гроб празан и чувши од анђела да је Господ васкрсао, оне „са великом радошћу потрчаше да јаве ученицима Његовим“ (Мт. 28, 8).
Значајна је улога жена у ширењу Еванђеља Христовог. Нису само прве мироносице биле благовеснице Сина Божјег. Оне су на челу дугачке листе женских мисионара, чија су сва имена у потпуности само једном Богу позната. Неке од Њих поименце наводи свети апостол Павле у својим посланицама, као своје делатне помагаче у апостолској служби.