Отац Јустин је служио свету Литургију и сва друга света богослужења смирено, али је био на неки начин сав претворен у молитву. Он је имао благодатни дар суза као и многи међу светима, што читамо у њиховим житијима. Служећи, био је сав у молитви, сав у полету ка небу, сав са Господом Коме служи и светима Његовим, који саслужују. Али, кад дође време проповеди, беседе, он се претварао у громовника Илију. Не само што је његов глас је постајао моћан, него је његова реч текла на начин који је у наше време скоро незамислив. Једино је Свети Владика Николај, чије су мошти такође овде у непосредној близини, у Лелићу, могао да беседи на сличан начин. Он је од стране Светог старца Јустина називан Српским златоустом. Једна од најзаслужнијих личности за тај духовни препород јесте Свети Ава Јустин Ћелијски- подвижник, молитвеник, богослов и, како би се старинским речником рекло, „печалник“ наше земље и нашег рода. У мојим скромним очима и мислима, појава њега и појава Владике Николаја у нашем народу је велики Божји дар. Вероватно измољени од Светог Саве, свих светих из нашег рода и свих светих уопште.
Из беседе Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, на дан спомена Преподобног Јустина ћелијског, 1/14. јуна 2026. године у манастиру Ћелије.