Љубав јесте свеза савршенства, како каже апостол Павле, али ако на првом месту у своме животу поставимо Христа, онда ће и све друго у нашем животу доћи на своје место. Ако је врховна вредност у нашем животу Бог, онда ће и све друго имати своје вредности и добити незалазну и непролазну вредност у нашем животу. Ако волимо Христа, онда ћемо волети и све своје ближње, али и на другачији начин. Волећемо их, желећи им и молећи се да и они постану свети људи по животу и да задобију Царство Божје. То значи да нећемо подилазити људима и говорити оно што би они желели да чују него ћемо им говорити оно што је добро за њихово спасење, односно, пре свега, показиваћемо им нашим примером, примером нашега живота, примером нашег разуђивања, како би требало живети. То је оно што је најважније. Зато каже блажени Августин: Никада не говори о Христу док те не питају, а живи тако да те питају. Дакле, сви треба да гледамо и да се угледамо на оне који су живели по Христу, а то су пре свега свети Божји угодници, које данас све заједно прослављамо.
Из беседе Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Дамаскина, викара Митрополита бачког, изговорене на светој Литургији у Светоархангелском храму у Кањижи у Недељу свих светих, 7. јуна 2026. године.