ПИШЕ: Презвитер Огњен Фемић
Kапела или како јој још тепамо од милоште-капелица, је именица која носи у себи сву духовну трагедију и драму једног народа. Када је краљ Александар кренуо да обнавља споменик Његошу на Језерском врху, није хтио да обнови цркву, јер и он је хтио да прекине континуитет са српством и да крене од југословенства. Али југословенство не настаје на олтару, њему не треба владика и свештеник, већ жрец, и зато креће да гради маузолеј. Ипак као неко крштен у православној цркви, не остаје упоран у злу већ је попустио и допустио да се изгради прелијепа црква. Његов наследник Броз, као један од највећих масовних убица двадесетог вијека, како га је окарактерисао британски Daily Mail, остаје упоран у злу и руши олтар, који као и сви православни олтари садржи у себи честицу мученика Христових, на чијим грудима су некад у првој Цркви служили литургију. Тим чином је раскинут савез са Богом. Раскида се са српстом које и јесте наш савез са Богом, српством које настаје од олтара, од владика и свештеника и гради се маузолеј који треба да провозгласи побједу над Христом и Његошем који је повезан са Христом. Маузолеј нас подсјећа да нови човјек може бити само онај без Христа, и да на Ловћену може бити само онај Његош који је без Христа!
Капела је била наш благослов који је произилазио из молитве Богу са врха Ловћена, и одатле, са те висине подсјећао Бога да смо његови, док је маузолеј проклество, јер са те висине, као са Вавилонске куле, ми смо ријешили да пркосимо Богу и да му као некад на Голготи пркосно говоримо, сруши овај храм и изгради нови за три дана, ако си Бог!? Али заборављамо након тога ријечи, крв његова на нас и на дјецу нашу!
Дивно је бити благословен народ, а страшно је бити под проклеством. Јер проклество се преноси на дјецу нашу, до деветог кољена. Преноси се док год смо упорни у злу и понављамо гријех наших предака. Не дозволимо да та страшна ријека се у свој својој силини сручи на девето коњено, јер деветом кољену се неће опростити. Када је седамдесетак година након Распећа Христовог Јерусалим био разорен, Јевреји си у томе видјели опомену Божију! Ми имамо још времена, иако је капела срушена, али је почела да се обнавља у срцима вјерујућих и богобојажљивих људи. Када као народ будемо обновили савез са Богом, тада ћемо обновити и Његошеву капелу на Ловћену и постати опет Богом благословен народ, и скинути проклество које нам је оставио један од највећих масовних убица – Броз! И тада са Ловћена Црногорац Свемогућем Богу неће пркосити, већ ће из капелице, заједно са Његошем му пјевати:
„О преблаги, тихи учитељу,
слатка ли је света бистра вода
с источника твога бесмртнога!
Од твога су св’јетлога погледа
уплашене мраке ишчезнуле,
од твога су хода свештенога
богохулни срушени олтари;
воскресењем смрт си поразио,
небо твојом хвалом одјекује,
земља слави свога спаситеља!“