Погледајмо данас савременог човјека! Заглађен, миришљав, обучен по посљедњој моди, а у оку празнина, на уснама подсмијех. Корача, али његов поглед не иде ка Небу, већ само изнад туђих глава… Упиње се да буде већи нег’ што јесте, и важнији него што умије.
Такав човјек не чита са промишљањем, он суди на основу бомбастичних наслова, и то најчешће са друштвених мрежа. Он не листа и не подвлачи упечатљиве реченице у књигама. Он купује све, од хране, пића, до пажње и одређеног круга познаника. Овакав човјек заборавља своје коријене, стиди се свог огњишта и својих предака. Истовремено, упиње се да сваки свој минут потроши на обилазак европских пријестоница, одушевљено фотографишући ренесансне знаменитости, док своје средњовјековне православне бисере своди на ниво успутних екскурзија…
Заиста је тешко прићи таквом човјеку и нагнати га да стави прст на чело! Тешко га је продрмати, а камо ли пробудити из дубоког сна глобалне кризе, која је свеприсутна. Још трагичније је то, што је таквом модерном човјеку све подређено, од система образовања, запошљавања, до система информисања. Јер, током школовања, питају га прво – чији си ти, таленте његове мјере на основу степена сопственог умјећа да се додвори надређенима. На послу, његово знање и труд игноришу, те важније постаје колико је способан да трпи, или за исту награду да све преноси и одаје.
На све то, долази модел модерног информисања. На киосцима сачекаће га “жута штампа”, па чак и она дневна информативна пожутјела је од искривљених вијести. На таласима радија слушаће, у највећој мјери шунд музику, која нит’ има емоцију, нити разумљив текст. Укључиће телевизор, рециклажа информација од јутра до сутра. Пет истих особа из дана у дан, експерти за све, а од суштинских питања егзистенције остала је само парола, коју понављају и цитирају као мантру сви до једног…
Свијет је постао “Прокрустова постеља”! Укалупи и изједначи. Међутим, бити лукав попут Одисеја, или бунтовник попут Прометеја, данас је врло често утопија и најчешће не води ка успјеху, него још већем поразу и губитку…
Показало се у пракси да је Јеванђелска логика, коју је често понављао и сâм Владета Јеротић – Будите мудри као змије, а безазлени као голубови, најбољи рецепт за савременог човјека. Али, ова логика размишљања и дјеловања могућа је једино кроз Христа и са Христом. Због тога ме не чуди, што је портал ”Ризница” дочекао свој златни јубилеј – 10 година неуморне посвећености приближавању људског рода путу Православља.
Јер, тај пут до “Ризнице” и од “Ризнице” ка “Истини” је ненаметљив, те увијек двосмјеран. Биће данашњице гладно и жедно, исцрпљено квази животним стандардом, збуњено површним квази-чињеницама, прилази слободумно садржају поменутог портала, и то постаје његова и Агора и Агапе, и средиште свих питања, и трпеза свих одговора.
Пошто модеран човјек има највећи проблем с временом, те се често судара и са сопственим мислима, а знање које данас гравитира у јавном простору има такорећи рок трајања, јер оно што је данас битно, сутра је већ заборав, а оно што је ново, већ је за пар сати небитно и неискористиво, те врло често, и напослијетку збуни самог слушаоца. Зато је “Ризница” свих ових година, цијелу деценију, уложила труд да сваку реченицу коју објави пресвуче у ванвременско Христово рухо, гдје не постоји ни јуче, ни данас, ни сутра…
Ништа опасније од човјека који размишља и још поставља питања. Њега неће заситити свакодневна бомбастична саопштења, нит’ наметнута друштвена правила појединаца, са намјером да већину непримјетно укалупи и ујарми. Контрола ума – то је болест 21. вијека!
Насупрот таквој психолошкој диктатури стоји бедем, звани “Ризница”, који одолијева сваком Тројанском коњу модерне пропаганде и маркетинга. Странице овог портала нуде не само пуке одговоре, већ и тумачења која су преки лијек закржљалој мисли савременог човјека.
Сви причају о апокалипси која долази, али она је ту, зар не видите?! Ратови, глад, суша – то су вијести данашњице. Са друге стране, у садржају “Ризнице” проналазимо Мир, Храну и Живот, без чега је незамислива пуноћа овоземаљског постојања сваког од нас…
Куцајте и отвориће вам се, питајте и одговориће вам се… Јер, уколико, заиста, желите да свој ум интелектуално изградите, потребно је много више од пуке приче и причања, потребно је да трагате за правим адресама, гдје се крију истински садржаји за сваку дилему или изазов…
Потребно је непрестано учење и сазријевање! Јер, ако су Христови ученици могли у првим вијековима нове ере досегнути ниво апостола и учитеља, зар је тешко у модерном времену човјеку да спозна Истину над наметнутим лажима?!
Један свештенослужитељ својевремено ми рече – Ми смо у рату, у рату духовном! Звучи сурово, али је истинито! Због тога, наоружајте се знањем, а не пушкама, размишљањем, а не муницијом, нек’ искрена љубав према Христу и ближњима, буде једина војна стратегија за овај наметнути глобалистички рат… А све то пронаћи ћете у садржају “Ризнице”, и то једним кликом! Зар смо толико лијени и огрезли у очају, да имамо испред себе квалитет, знање и ширину информације, а да нам је мрско или тешко да отворимо и кренемо са БУДНИМ читањем?!
“Ризница” као што сâм назив каже сакупља и чува сво оно благо на којем се изградио православни идентитет данашњег човјека. Читаоцима је потребно мало напора, те мало вјере као зрно горушичино, и ништа од поимања знања не може бити немогуће! Сваки јубилеј је битан, то је својеврсна прекретница на боље, резиме свих досадашњих резултата, али је јубилеј и знак упитника – шта смо промјенили, кога смо преобразили, те шта још можемо учинити, да нам плодови буду благородни и душекорисни?! Ја, искрено, не сумњам у жртву, вољу и визију уредништва “Ризнице” да истраје на путу Истине Христове, и само Христове… На многаја љета браћо и сестре, свако добро од Господа!
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“
Текст припада серијалу који се реализује поводом деценије плодоносног деловања портала „Ризница“ (riznica.kinonija.rs). Циљ серијала је да укаже на значај наведеног портала у мисији наше свете Цркве, али и да посведочи делотворност црквене мисије уз употребу информационих технологија.