Кад изговоримо ријеч ризница, мисли нас најчешће одведу до тајанствених кофера испуњених златом и старинама које је вријеме поштедјело. Међутим, ризница никада није била сачињена од ствари које зуб времена однесе и рђа исквари. Права ризница је срце човјеково, саткано од тајни које су недокучиве и незамисливе људском роду.
У том малом органу, које тежи између 250 и 350 грама већа од васионе. Када се очисти молитвом, покајањем и љубављу, људско срце постане шире од небеса, постаје мјесто у којем се настањује само живи Бог. Тако и портал који већ деценију ради под овим именом посвећен је управо сабирању тог духвног блага које извире из дубине људског бића.
Како изгледа срце које је постало права ризница могли смо видјети код нашег духовног оца, блаженог спомена, митрополита Амфилохија. Срце веће од васионе, па је тако и он то могао да каже да му је уска васиона. А уска је је била јер је Његова љубав знала да утјеши, да прочисти и да изведе на пут Христов. У то његово срце могао је да стане сваки човјек, и онај уплашени, и онај сиромашни и онај обузет гријехом, па чак и онај који га је прогонио.
Његово срце је куцало за сваку стопу ове наше распете земље, а сигурна сам да је његова мисионарска дјелатност утицала на ширење мреже духовне љубави међу православних хришћанима. Можда, да није било Светигоре, не би било ни Ризнице, са Светигоре се напојисмо оне исте воде и видјесмо ону исту упаљену свијећу кнеза Стефана Немањића, из Ризнице већ десет година ширимо љубав подсјећајући се на српски живоносни источник, Саву Немањића. Из тих неизмјерних дубина потиче љубав која не зна за границе, жртвоносна љубав, која пламти у ритму вјечности и заједнице са Богом. Када исповиједамо вјеру, заправо ширимо своје срце да у њега стане читав свијет.
Свједоци смо чуда Божјих скоро сваког дана, али и крста који свако од нас носи, некада он бива лакши, и то је обично у оно вријеме када нам је вјера занемарена, а благодат одсутна. А некада се чини да се све руши, а оно Бог зида и држи тај крст на нашим леђима, таман онолико да можемо да савладамо све препреке.
Много је лијепих текстова прошло кроз Ризницу, много смо учили и сазријевали уз њу, али открићу Вам тајну, исповиједање вјере никада није било у тамним мислима, у строгим ријечима људи који вас повређују, у дјелима оних који бацају камење на вас, а заправо бацају себе изобличеном лику палих анђела.
Можда нас највјерније тихој, васкршњој радости и великом срцу учи осмијех нашег Митрополита Јоаникија. Тај осмијех је свједочанство вјере која је прошла и пролази искушења, али је остала чиста и непобједива. У њему се огледа мир који задобија човјек када у потпуности свој живот препусти Божјим рукама. То је благ, али снажан штити против свих немира овога свијета. Тај осмијех је жива благовијест која говори: „Не бој се, Господ је са нама“. Управо оно што заборавимо када своје срце предамо погрешним људима. А како каже наш Добрица Ерић „људско срце, чудо над чудима неће да се прими у њиховим грудима“.
Ако је васионско срце митрополита Амфилохија простор наше вјере, а топли осмијех митрополита Јоаникија свјетлост наше наде, онда је љубав она стваралачка сила која све то спаја. Са духовном ризницом је потпуно супротно него са земаљским новцем, што више љубави дајемо, то је више имамо.
Љубав је кључ који отвара срце другог човјека и чини га ризницом. Вољети значи дати предност ближњем, носити бремена једни других и у сваком човјеку видјети икону Христову.
Портал Ризница је замишљен управо тако, као мјесто гдје кроз лијепу ријеч, сјећање на наше пастире и свједочење Истине, учимо како да своја срца учинимо великим као васиона. Позивамо вас да заједно чувамо и пунимо ову нашу заједничку Ризницу, носећи у себи мир, свједочећи вјеру дјелима и гледајући на свијет кроз призму љубави и благог, хришћанског осмијеха.
Нека нам је срећна прва деценија постојања! На многа и блага љета!
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“
Текст припада серијалу који се реализује поводом деценије плодоносног деловања портала „Ризница“ (riznica.kinonija.rs). Циљ серијала је да укаже на значај наведеног портала у мисији наше свете Цркве, али и да посведочи делотворност црквене мисије уз употребу информационих технологија.