Наруквице (грч. ἐπιμάνικα) стежу рукаве стихара на ручним зглобовима. Представљају део одежде који је заједнички свим чиновима. Као самостални део одежда а не саставни део стихара настале су каснијег. Први спомен о њима налази се у писму патријарха Петра Антиохијског патријарху Михаилу Керуларију (из око 1054. г.), но свакако су биле у употреби и пре тога времена.
Наруквице подсећају свештенослужитеља како не треба да се узда у своје силе, него у Десницу Господњу, у Његову силу и помоћ. Зато се приликом стављања наруквица на десну руку говори молитва: Десница Твоја, Господе, прослави се у сили; десна рука Твоја, Господе, сруши непријатеље, и обиљем славе своје сатро си противнике. Навлачећи је пак на леву руку говори: Руке Твоје створише ме и саздаше ме; уразуми ме, и научићу се заповестима Твојим. Наруквице подсећају на оне узе којима су биле везане пречисте руке Господа.