Из поука старца Емилијана Симонопетријског
Дођеш у манастир да би нашао духовни живот, а упознаш лоше људе. Непредвидиво је. Замолиш за келију на страни где нема влаге, добијеш је, а на крају схватиш да ти море изазива алергију, те не можеш да предахнеш ни дању ни ноћу. Одмах ће ти доћи помисао: ‘Устани и бежи одавде.’ Непредвидиво је.
Прилазимо људима са мишљу да су добри, а увиђамо да су лоши. Непредвидиво. Често се пред нама појављују непредвидиве ствари, јер имамо своју вољу и своје жеље… Непредвидиве ствари су у супротности са нашом вољом и жељама, због тога нам се и чине непредвидивим, иако у суштини то нису.
Човек који воли Бога очекује све по Богу и увек говори: ‘Нека буде воља Твоја.’ Доћи ће киша, град, олуја, гром? ‘Нека је благословено име Господње.’ Ми догађаје доживљавамо као непредвидиве јер се супротстављају нашој вољи. Како се не би потресао и бринуо сваки пут, како не би живео у агонији и непрестаним питањима, онда очекуј све, како би могао поднети све што долази. Увек говори: ‘Добро ми дошла, болести; добро дошао, неуспеху; добро дошло, мучеништво.’ То доноси кротост, без које не може да постоји никакав духовни живот.