Из поука преподобног Порфирија кавсокаливита
Где год постоји љубав према Христу, нестаје свака усамљеност. Човек тада постаје миран, радостан и испуњен. Нема више ни меланхолије, ни болести, ни притиска, ни стрепње, ни потиштености, ни пакла. Љубав према Христу је нешто сасвим друго. Она нема краја и никада не може заситити човека. Она дарује живот, дарује снагу, дарује здравље; дарује, дарује, дарује… И што више дарује, то човек још више жели да воли Христа.