Поднебље о којем смо говори у прошлом тексту о светом Илији Новом је мултиетничко и мултинацинално. Ту сусрећемо многе народе, и управо на том дијелу Италије сусрећемо све стране свијета. Овде је, нажалост, присутна и калабријска мафија, која годинама опстаје и наноси штету многим народима. Ипак, и у таквом једном окружењу сунце сија истим тоном, и киша ромиња истом снагом. Православље на овим просторима је било веома присутно. Многи Светитељи управо потичу са Сицилије и Калабрије, као што су: Света мученица Агатија из III вијека, Света мученица Лукија из IV вијека, Свети Нил Калабријски из X вијека, Свети Григорије Акрагантски из VII вијека, Свети Лав Катански из XIII вијека, преподобни Јосиф Химнограф из IX вијека, као и многи други Свети Божји угодници са овога поднебља.
Некада је на овим просторима било неколико хиљада монашких насеобина и православних храмова. Монаштво је било веома присутно. Православље је овде било веома живо и послије Великог раскола 1054. године. Већ од XII вијека православље слаби, а римско католичанство се шири. Нарочито је то било видљиво током турских освајања када је мањинском православном свијету био наметнут порез. Ипак, православље се одржало у малој мјери. На врху Калабријски планина можемо наћи сеоска насеља која и данас чувају православље и који говоре старогрчким језиком. Данас на овим просторима имамо неколико православних храмова чији су поклоници и вјерници углавном Грци или емигранти из Украјине, Бјелорусије, Румуније, Србије, а неколицина и из Афричких земаља. Значајан подухват у обнови Православља на овим подручијима подузела је и Цариградска патријаршија не челу сада већ блаженопочившим митрополитом Генадијем.
Захваљујићи доброти блаженопочившег митрополита Амфилохија, ћелијкса монахиња Стефанија је благословом митрополита Генадија почела обнову монашког живота у мнастиру Светога Илије Новог. Иако, није било могуће обновити стари манастир Светога Илије Сицилијанског из 11. вијека, данас постоји нови манастир у Семинари Светих Илије Новог и Филарета Вртлара који многи православни али и римокатолици посјећују.
Како је диван Бог у Светима својим говори и ово врлинско слова старца Илије Новог о православљу и мухамеданској вери из књиге Сицилијанско Сунце и Калабријски Светитељ.
„На путу ка Африци, сретне неке сарацене, њих дванаест. Међусобно разговарајући, они се одмараху од пута. Сарацени затраже од светог Илије да им беседи о нашој вери и учењу о Светој Тројици. И он, отворивши уста богослова, рече им: Вера наша хришћанска је чиста и примерна, посведочена је од пророка и апостола и потврђена знацима и посебним чудима која се дешавају преко Светитеља. Стога следећи животу у чистоти, без каљања, ми прихватамо да се повлачење из животних послова деси с понизношћу и поздрављамо девственост и уздржање спојене са скромношћу и самилошћу, и одобравамо да се брак не меша са прљавим жељама и да задовољство не буде раскалашно, и волимо богаство које пружа помоћ сиромашнима, и дозвољавамо једноставнос одјеће због бриге о телу, и опомињемо оне који због немара не брину о свим овим стварима и подстичемо их да ово испуњавају колико је могуће. И верујући у Оца, Сина и Светога Духа, ми не замишљамо три божанства, или три ипостаси, или три бога мања и већа, већ ми познајемо један јединствен принцип јединственог Божанства, једно царство, једну власт, једну силу, једну енергију, један савет, једну вољу, једно преимућство, једно господство једне бити и природе у три Личности и Ипостаси. Док ваша исмаилска вера потиче од разних јереси. И доиста, ограничавајући божанство само на Оца који није створен, ви следите Арија. А говорећи да је Христос обичан човјек и пророк, следите павлићане, док тврдећи да је Он претрпео страдање лажно а не истинито, следите Василида, а обрезујући се чините као Јевреји. Сједињијући се са великим бројем жена, ви се Богу противите; јер Бог даде само једну жену човјеку као помоћницу, а не многе. Имајући полуодевне удове, неумерени сте у задовољствима и нисте далеко од стоке што не поседују разумкоји зауздава страсти; а чак и животиње знају границу природним подстицајима, док ви у мушкарцу тражите женске елементе, а у жени мушке. И заиста онај ваш пророк, кога сте ви обожили, скупљајући трње од сваке јереси, вама који сте преварени, предао је најгоре ствари које се допадају телесном човјеку; а вама који поштујете ово учење, се чини да сте у праву. Ви за било какво делоза које је потребно сведочење, никада не бисте прихватили само једног свједока, већ два или три, ако их има, а зар се не стидите да за веру вашу имате само једног свједока?“
Ово је само једно мало историјско путешествије папиром и пером о Светоме Илији Сицилијанском, о Калабријском монаштву и Сицилијанском Православљу, о Светим Божијим угодницима и ширењу Православља на овим просторима. Заиста је Сицилија и Калабрија мјесто сусрета не само неколико нација и религија, не само сусрет Истока и Запада, то је прије свега област гдје човјек успјева да, поред разних искушења, заволи Бога.
*Аутор је сарадник мисионарског портала „Кинонија“.