ПИШЕ: Протопрезвитер-ставрофор Младен Жуловић
Чудесни сусрет Господа нашег Христа и младића који је био веома богат. У јеврејској традицији је било то да често људи питају рабине, учитеље, да их питају за неку, да кажем, заповијест, да им дају, и да они на тај начин, испуњавајући ту заповијест, сматрају да ће задобити Царство небеско, да ће задобити оно што је добро. И по тој, дакле, логици, по том начину живота, живљења, овај младић, који је, ево, из ових ријечи које видимо овдје, био веома побожан. Био је из неке побожне породице и он каже: „Све сам то сачувао од младости своје.“
Дакле, од свога малог рођења, од свог дјетињства, био је побожан. Дакле, и родитељи су највјероватније били побожни и учили су га свему томе. Међутим, Господ, опет, да кажем, на неки начин хоће да га разочара, да му покаже да то што је до сада било тако — да није то како треба. Дакле, упућује га, прво: „Зашто ме зовеш благим?“ Само је један Бог. Он је добар, он је благ и он је онај који је добар. Он је сушто добро. Никога другог не можемо звати добрим осим Бога.
А онда и позива га на то да испуњава оне заповијести које су међу десет Божјих заповијести, и то у оном другом дијелу Декалога, које су опет окренуте сад према, да кажем, човјеку. Прве четири су окренуте: „Ја сам Господ, Бог твој, немој имати других богова.“ А од четврте, вамо: „Поштуј оца свога, матер своју, не чини прељубе, не убиј, не кради“ и тако већ даље. И он га упућује и на ове заповијести, које су заповијести које се односе на човјека.
И све каже: „Сам то сачувао од младости своје.“
Али није само испуњавање тога, него жели да га упути да размишља о Богу. И каже: „Само је један Бог добар, он је сушто добро.“ И: „Зашто мене зовеш добрим?“ Подстиче га на размишљање, да га упути на то да га препозна као Бога. Међутим, он то не успијева.
И код других апостола има ово описано, па на једном мјесту каже: „И омиле му веома Христу.“ И онда каже: „Добро, ако желиш савршен да будеш, пођи за мном.“ И то је оно што нас, хришћане, у ствари одваја од онога старога закона, од старога завјета, које јесте ићи за Христом. А ићи за Христом није само да кажемо: имамо пост, па онда постимо, одричемо се од хране, љубимо ближње, волимо ближње — све је то добро. Али Христос тражи од нас и да будемо дјелатни, дакле, да идемо за Њим. Тражи неки покрет од нас.
Тако треба дати милостињу. Дакле, не само мислити о томе како је добро да се помогне некоме ко је сиромашан, да се помогне, него се тражи од нас да баш ти даш, узмеш из свога џепа и даш. А кад даш, оног тренутка кад те заболи што си дао, е онда се рачуна у праведност. И то када се деси, е онда Бог то узврати истоструко. Пробајте.
Друга ствар, каже: „Тешко је богатоме ући у Царство небеско.“ И растужи се младић, овај одлази. И каже: „Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство небеско.“
Оци су говорили да имамо и буквално тумачење, имамо и, да кажем, описно тумачење.
Е сад, буквално тумачење може бити камила као животиња, а може бити камиља длака. И ни једно ни друго не може проћи баш кроз иглене уши.
Али кажу Оци да је постојао тамо код Јерусалима један процјеп који је био, да кажем, каравански пут. И ако би туда камила која је била претоварена покушала да прође, она није могла да прође, јер тај пролаз је био веома узак. Тако да имамо и то тумачење, али имамо и тумачење буквално, дакле, да иглу кроз конац не можете провући, јер је веома дебео конац. И сад, што је људима немогуће? Богу је могуће.
Сјетите се и оне приче у Јеванђељу о Закхеју. Био је богаташ, попео се на смокву, желио је да види Исуса. Попео се тамо, био је малог раста. Попео се на смокву, куда је требало да прође. И кад је Христос дошао, каже: „Закхеју, сиђи брзо, данас ми ваља бити у дому твоме.“
Закхеј, цариник, био богат, дакле, омрзнут од свега народа. Јеврејске вође негодују како иде код грешног човјека да гостује, а Он каже: „Данас дође спасење дому овоме.“ А шта Закхеј говори? „Господе, ево пола свога имања, даћу сиромасима. Ако кога оштетих, вратићу четвороструко.“
Дакле, он је управо учинио ово што се тражило од овога младића данас, а није учинио. Дакле, овај је био тужан, јер је био веома богат, а са друге стране, ево човјека који је, да кажем, по свим стандардима био грешан човјек. Дакле, старјешина цариника. Дакле, сви су други радили за њега, доносили му дио од оне царине коју је убирао. Дакле, потпуно, потпуно био човјек мимо свих.
Добро. И он се, дакле, ево, спасава у овој причи. Е сад, да ми себе ту препознамо, да ми будемо ти који иду за Христом. То је данас наш позив, да будемо они који слиједе Христа и да будемо спремни од себе да одвојимо, да дамо. И само на тај начин постајемо ученици Христови и Његови сљедбеници. Богу нашему нека је слава у вјекове вјекова.