Панихида (од грч. παννυχίς – свеноћна) је
Празнично и великопосно богослужење древног парохијског, певаног типика. Панихида је ноћно богослужење. Вршена је после вечере, у прве вечерње сате, као што се данас служи акатист петком у току Велике Четрдесетнице и јутрење током Велике недеље. Првобитно је вршена током целе Велике Четрдесетнице, да би касније њено вршење било ограничено само на прву недељу Великог поста. Сматра се да је панихида прво богослужење певаног типика које је попримило утицај монашкаог богослужења убацивањем канона. Облик и поредак великопосне панихиде (празнична није довољно изучена) веома су једноставни:
„Благословено царство…“
6. псалам (Припев: „Сачувај ме, Господе“)
Велика јектенија
Молитва првог антифона – возглас
Први антифон (119. псалам. Припев: „Као милосрдан, Господе…“)
Мала јектенија („Опет и опет…“)
Молитва другог антифона – возглас
Други антифон (120. псалам. Припев: „Врата милосрђа…“)
Мала јектенија („Опет и опет…“)
Молитва трећег антифона – возглас
Трећи антифон (121. псалам. Припев: „Помилуј нас Господе, помилуј нас…“)
50. псалам (Припев:„Милостиви, Господе, помилуј ме“)
Први прокимен („Господ снагу…“)
Возглас: „Јер си свет.. “
Други прокимен („ Све што дише…“)
Јеванђеље
„Бестелесна сила…“
„Велико Господе, помилуј“ (уместо сугубе јектеније)
Молитва отпуста
Молитва приклањања главе
Отпуст („У миру изиђимо“)
Свештенослужитељи облаче одежде боје која је у складу са тужним карактером службе.
Антифони имају опширнији припев, односно мали тропар.
Заупокојена служба – парастос. (Певану панихиду не треба мешати са панихидом – парастосом. Певана панихида је значајна за литургику, као део историјског развоја богослужења, док је панихида – парастос део живог корпуса православног богослужења.)