Парохија (грч. παροικία – парикија, округ) је локална хришћанска заједница која се окупља у одређеном локалном храму; црквена заједница која у свом саставу најчешће има само један храм, а понекад и више храмова; заједница која припада већој организационој црквеној јединици – епархији (епархија у свом саставу обично има више парохија).
У време раног хришћанства, свака хришћанска општина, чује је седиште било у граду, имала је само једно место богослужења. У то време, парохија и епархија се организационо и територијално поклапају, и чине једну целину. Временом се број хришћана знатно повећао, тако да је произвођењем нових локалних цркава на територији једне епархије дошло до одвајања функционалне истоветности парохије и епархије, и епархија постаје ентитет који има и територијални карактер, а који представља скуп неколико црквених заједница, округа, парохија – под управитељством и вођством епископа – епарха. Касније се парохије формирају и на селима. По свом пространству, у том времену, парохије су биле доста мале. У IV веку заузимале су простор од отприлике 36km2.
У то време, назив парохија се односи на територију једне локалне Цркве, а виши територијални назив је нурија (ενορία), који је означавао област, посебно епископску – епископију (έπισκοπία), односно епархију (επαρχία). Дакле, на челу сваке парохије је надлежни епископ на чијој територији се дотична парохија налази.
Будући да је у епископској функцији садржана сва пуноћа јерархијске службе и административног надзора, то епископ уједно представља спону, и обједињава све парохије на својој територији у једну саборну целину. У управљању парохијом, под врховним руководством епископа, учешће узимају свештеници и бирани посланици из средине световних лица, који су сачињавали Епископски савет и који су разматрали сва најважнија питања у вези са парохијском управом.
Свака парохија на Литургији представља пуноћу евхаристијског сабрања, и самим тиме чини и пуноћу саборне Цркве. Једна од мисија парохије је и сведочење Царства Божијег, и својом појавом она треба да буде острво мира, и то оног мира којег не можемо наћи у секуларном свету – пружену руку искреног и братског јединства у Исусу Христу. Главну и одлучујућу улогу у животу и раду једне парохије имају свештеници који су постављени да савршавају богослужења и да катихетски усавршавају и чувају поверено им стадо Божије.