Око Пасхе, као средишта, постепено се развио систем празника који од ње зависе – Велика недеља (Страсна седмица) Господњих страдања, са споменом Васкрсења Лазаревог у суботу пред Велику недељу и споменом свечаног Христовог уласка у Јерусалим (Цветна недеља – Цвети), три припремна дана (Велики понедељак, Велики уторак и Велика среда) и три главна дана – Велики четвртак, дан установе Свете Евхаристије, Велики петак, дан страдања и крсне смрти, и Велика субота, дан Христовог погреба, Светла недеља као јединствен пасхални празник. На основу приповедања и хронолошког одређења које нам дају Дела Апостолска, у четрдесети дан после Пасхе празнује се Вазнесење Господње, а у педесети Педесетница. Средњи дан пасхалног периода задобио је нарочити сјај и истакнут је као празник Христа учитеља, који је „у половини Празника“ (отуда и назив празника Преполовљење Педесетнице) учио у јерусалимском храму. Јудејски празник Педесетнице, као дан спомена предаје Мојсијевог Закона и дан приноса првине, преображен је у рођендан Цркве и подсећање на Силазак Духа Светога на апостоле у Сионској горњој одаји. И на крају, цео овај постпасхални покретни циклус завршава се празником „свих мученика“, вероватно по аналогији на принос првина на јудејску Педесетницу, који је касније проширен у празник свих светих (Недеља свих Светих).
Пасхи је у почетку претходио пост од неколико дана, који се врло рано развио у четрдесетодневни. Касније су испред првих 6 недеља постепено додате 3 припремне недеље због светости броја, а и у циљу постепеног уласка у Велики пост Четрдесетнице. Недеље и седмице Велике Четрдесетнице црпеле су своје специјалне теме из јеванђелских перикопа које су читане недељом – из приче о царинику и фарисеју, о блудном сину, о човеку који је допао у руке разбојника, о радницима у винограду. Недеље после Пасхе црпеле су пак свој празнични материјал из перикопа Јеванђеља по Јовану, које је од најстаријег доба читано заједно са Делима апостолским у периоду Педесетнице – о раслабљеном, о Самарјанки и о слепом. Поједине недеље су имале историјске теме, као што је 1. недеља Великог поста – васпостављање поштовања светих икона (Недеља Православља), друга – спомен Светог Григорија Паламе, трећа – поклоњење Часном Крсту, у коју је, највероватније, пренет спомен његовог обретења (6. март), прва недеља после Пасхе – неверовање Томино, друга – жена Мироносица, седма – светих Отаца Првог Васељенског Сабора. Касније је у две последње недеље Великог поста успостављен спомен Преподобног Јована Лествичника и Преподобне Марије Египћанке. Ови спомени су пренети у ове две недеље са 30. марта (Преп. Јован Лествичник) и 1. априла (Преп. Марија Египћанка).