Јутарња служба древног парохијског, певаног типика (грч. ἀσματικὸς ὄρθρος). Састојала се од дванаест антифона уобличених у следећу схему:
„Благословено царство…“
Велика јектенија
Молитва – возглас
Први антифон (сталан). Псалми 62. и 133.
Мала јектенија („Опет и опет…“)
Молитва – возглас
Други антифон
Овако до дванаестог антифона
Осма песма („Благословите сва дела…“)
50. псалам
Мала јектенија
Молитва – возглас
Хвалитни псалми (148, 149. и 150.)
Мала јектенија
Молитва – возглас
Велико славославље
Тропар (отпуститељни)
Јектенија
Јеванђеље
Сугуба јектенија („Рецимо сви…“)
Прозбена јектенија („Допунимо јутарњу…“)
Отпуст.
Солунски архиепископ Симеон (1416/17–1429.) реформисао је певани типик који је у његово време коришћен у Великој Цркви солунској, у храму Божије Премудрости. Његова интервенција углавном се тицала смањења броја антифона и убацивања елемената из монашког типика, као што су стихире и канони, који су нарочито били омиљени у народу у то доба.