У времену када су отуђеност и индивидуализам све присутнији, а потреба за живом, делотворном љубављу све израженија, ипак постоје светли примери који нам показују да јеванђелска солидарност није само слово на папиру, већ жива пракса. Добротворни фонд Митрополије црногорско-приморске „Човјекољубље“ већ годинама тихо и истрајно сведочи да је сваки човек икона Божја. Кроз четири народне кухиње у којима се свакодневно припремају топли оброци, преко социјалне и здравствене помоћи, изградње домова за вишедетне породице, сопственог пољопривредног газдинства, па све до драгоценог рада Пастирско-саветодавног центра и хуманитарних удружења, ова организација постала је ослонац онима који пате у тишини. О томе како се литургијска заједница претвара у конкретна дела милосрђа, коју улогу у свему томе имају млади и на који начин свако од нас може бити ослонац свом ближњем, разговарали смо са управником Фонда, протопрезвитером Бранком Вујачићем.
- „Човјекољубље” у свом самом називу носи јеванђелску заповест о љубави према ближњем. У времену када су отуђеност и индивидуализам све присутнији, како Добротворни фонд Митрополије црногорско-приморске успева да пробуди ту живећу, литургијску солидарност међу људима и претвори је у конкретна дела?
У епохи израженог индивидуализма, „Човјекољубље” претвара јеванђелску заповјест о љубави према ближњем у живу праксу. Солидарност се не заснива на пролазном емоционалном импулсу, већ на сазнању да је сваки човек – посебно онај у потреби – икона Божија. Литургијска солидарност добија свој практични облик:
Народне кухиње: Обезбеђивање свакодневних топлих оброка за социјално угрожене породице и појединце преко четири народне кухиње и то: Народна кухиња при Саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Мати Јелисавете на Цетињу, Дивна Вековић у Беранама и Милева Војводић у Бијелом Пољу. Корисници Народних кухиња су углавном самохране мајке са дјецом, стари и немоћни људи који сами живе, људи са хендикепом и социјално угрожене породице и појединци.
Социјална и здравствена помоћ: Подјела хране, хигијенских пакета, одјеће и обуће, као и помоћ у лијечењу и набавци љекова.
Удружење Добровољних давалаца крви, под називом ,,Два свештеномученика и четрдесет ђака Мученика Момишићких“ које постоји од августа 2012.године и сабира 250 чланова. Три пута годишње има акције у којима се прикупи преко 110 јединица крви.
Удружење „Љуби ближњег свога“ које дјелује у оквиру Човјекољубља, а састављено је углавном од браће и сестара који су редовни на Богослужењима и добротворним акцијама. Њих има око 290 чланова који помажу хуманитарни рад прикупљајући средства на тај начин што лично уплаћују од својим доходака а уз консултацију са Човјекољубљем помажу потребите појединце и породице, а такође и манастире.
Православни пастирско-савјетодавни центар. По благослову Његовог Високопреосвештенства г. Јоаникија основан је Православни пастирско- савјетодавни центар Митрополије црногорско-приморске у Подгорици, као прво духовно-терапеутско савјетовалиште у Црној Гори и исти је почео са радом 4. октобра 2022. године. Радом центра руководи протопрезвитер Блажо Божовић. Под бригом Православног пастирског савјетодавног центра почела је са радом „Земља живих“ за помоћ лицима излијеченим од психоактивних супстанци а налази се у близини Даниловграда тј мјеста Глава Зете.
Пољопривредно газдинство у Зети: По благослову блаженопочившег Митрополита Амфилохија, Добротворни фонд и Народна кухиња у Подгорици, оснивали су Пољопривредно газдинство у Зети, село Матагужи. На земљишту, величине 11 хектара, која је у власништву Митрополије, на имању су у саграђени 19 пластеника по 400 квадратних метара и кокошињац од 1400 кока носиља узгој на отвореном без кавеза. Имањем руководи протопрезвитер Миомир Вулевић.
Кроз оваква заједничка дјеловања разбија се индивидуализам – па тако појединац види да се његов скромни прилог, удружен са прилозима других, умножава и храни и помаже породице и спасава животе потребитих.
- Рад Фонда се у великој мери препознаје кроз деловање народних кухиња и директну помоћ најугроженијима. Са каквим се изазовима данас сусрећете на терену и ко су они до којих тихо и често невидљиво за јавност допире рука „Човјекољубља”?
Рад на терену носи два главна изазова: Пораст економских трошкова (поскупљење хране, грађевинског материјала, дрва и љекова уз све већи број корисника) и проблем допремања хране до крајњих корицника.
Милосрђе „Човјекољубља” најчешће пружа руку онима који пате у тишини: Заборављеним старим лицима, породицама које су запале у сиромаштво, вишедјетним породицамакојима се годишње направе двије куће и хроночно болеснима, самохраним родитељима. Суштина нашег деловања није само материјално давање или топли оброк, већ повратак људског достојанства и сазнање да нису сами и заборављени.
- Хуманост није само давање материјалних средстава, већ и давање сопственог времена и пажње. Каква је улога младих и волонтера у раду „Човјекољубља” и колико учешће у добротворним акцијама мења саме те младе људе и њихов однос према вери и заједници?
Млади чине главно срце и духовну снагу Човјекољубља, а кроз наше Удружење Добровољних давалаца крви, и Удружење „Љуби ближњег свога“ ангажовањем у свим акцијама било кроз удружења или радовима на имању, неком манастиру помагању у градњи кућа за потребите тј вишедјетне породице, вјера за њих престаје да буде само теорија или обичај – кроз служење ближњем она постаје жива, практична и литургијска стварност. Давањем свог времена и пажње, млади граде сопствено духовно и људско достојанство, схватајући да истинску радост не доноси оно што примамо, већ оно што несебично дарујемо другима.
- Када је у питању доброчинство, границе међу људима често нестају. На који начин „Човјекољубље” сарађује са привредницима, институцијама, али и нашом дијаспором и појединцима који желе да помогну, без обзира на њихово порекло или тренутно место живљења?
Православно доброчинство нас учи да у сваком човеку гледамо икону Божју, због чега за „Човјекољубље” не постоје границе. Сарадња са свима који желе да помогну заснива се на јеванђелском позиву на заједништво и саборност. Сарадња са привредницима није само пословни однос, већ заједничко дјело милосрђа, а подршка кроз материјал, храну или услуге показује да када се имање дијели са онима који немају, оно добија вјечну и непропадљиву вриједност.
- Како видите даљи развој Фонда у наредном периоду и која би била Ваша главна пастирска порука читаоцима портала Кинонија – како свако од нас, у свом свакодневном животу, може ширити човекољубље и бити ослонац другима?
Желимо ако будемо у могућности да проширимо капацитете народних кухиња и додатно са посебним фокусом на пројекте самоодрживости народних кухиња, а као примјер наводимо Народну кухињу при храму Христовог Васкрсења која у склопу има пекарицу гдје се производе пецива, готова јела, колачи за продају и на тај начин између осталих прикупљају средства за рад Народне кухиње, а такође и примјер продавнице Агора у којој се продају производи са црквеног имања и манастирâ и на тај начин помаже Фонд за градњу кућâ.
Поручујем свим читаоцима портала Кинонија да се човјекољубље се шири малим, свакодневним дјелима. Примијетите својег ближњег: Отворите срце за комшију или суграђанина који пати у тишини, подарите му пажњу, искрен разговор, топлу ријеч и знајте да посјета често лијеч дубље од материјалне помоћи. Када се дајемо другима, не постајемо сиромашнији – кроз љубав се обогаћујемо у Богу.
*Ауторка је сарадница мисионарског портала „Кинонија“.