ПИШЕ: Александар Моисејенков
Септембра 16. по новом календару Црква обележава дан сећања на праведну Фиву – свеца који је живео у 1. веку наше ере. Апостол Павле је зове сестра и служитељица цркве у Кенхреји (Рим 16:1) и назива је ђаконисом. То је први помен ђакониса (ђакона женског рода) у хришћанским писаним споменицима. Какве су функције имале ђаконисе и зашто их нема данас?
Ко је то ђакон?
Реч «ђакон» се преводи са старогрчког језика као служитељ, помоћник. У савременој црквеној пракси то је најнижи од три степена свештенства. Ђакон помаже свештенику и епископу за време богослужења и светих тајни, али не може да то чини самостално. Данас кандидатима у ђаконе подносе исте захтеве као и свештенику. То је сасвим логично јер након неког времена ђакон ће бити највероватније хиротонисан као презвитер (свештеник).
Када и зашто су настали ђакони?
Ђакони су се појавили још у рано апостолско време, када је географски Црква Христова била ограничена Јерусалимом и његовим предграђима, кад она није имала строгу административну структуру и личила је на велику сложну породицу, где је свако познавао сваког лично и бринули су се једни о другима. Главни у тој породици су били апостоли и Богородица. Њихова основна мисија је била проповед Речи Божије. Кад је заједница порасла, апостолима је постало тешко да усклађују богослужење и привредни део црквеног живота. Да би имали могућност да се не баве ничим осим проповеди, апостоли су изабрали седам заслужених хришћана и проглацили их за своје помоћнике – ђаконе. Ђакони су распоређивали милостињу за сиромашне чланове заједнице, обилазили су болеснике и немоћне, носили су им кући Свете Дарове, бринули су се о свему што је неопходно за богослужење и проповед.
А ђаконисе?
Црква је од самог свог почетка једнако отворена и за мушкарце, и за жене (Гал 3:28). Али она ипак увек постоји за време одређене историјске епохе. На Старом Истоку жена је заузимала посебан положај у друштву. Тако, мушкарци са стране нису имали права не само да улазе у просторију где она живи, него и да контактирају са њом на јавним местима. Али нико није бранио да жена комуницира са другом женом. Због тог разлога су се појавили посебни ђакони за жене – ђаконисе. То су биле неудате хришћанке које су се потпуно посвећивале служењу Богу и Цркви. Оне су обилазиле своје болесне и немоћне сестре, носиле су им Свете Дарове и пратиле их за време свете тајне Крштења – приликом потапања у свету крстионицу и помазања светим миром. За време богослужења ђаконисе су пазиле на ред у женској половини групе. Фактички су се ђаконисама делегирала пуномоћја која ђакони и презвитери нису могли да испуне због обичаја тог времена, јер су они мушкарци.
Испоставља се да су ђакони и ђаконисе имали исте функције?
Заиста, чисто типолошки служење ђакона и ђакониса је било слично. Разлика је била само да је служење ђакониса било усмерено искључиво према женском делу заједнице, а саме ђаконисе нису имале посебне функције за време друштвеног богослужења, односно, оне фактички нису биле свештеници.
Зашто су ђаконисе ипак нестале?
Процват служења ђакониса је био првих векова хришћанске историје. У епоху прогањања те хришћанке су играле важну улогу, носећи на себи крст друштвеног служења. Али током следећих неколико столећа после завршетка прогањања само хришћанско друштво је доживело промене: света тајна Крштења се вршила по правилу са бебама, функције друштвеног служења су добиле друге црквене структуре, а и сам положај жена се значајно променио. Потреба за ђаконисама се постепено смањивала и већ у 8. веку су их престали хиротонисати у већини провинција Истока и Запада, а у 12. веку чин ђакониса је нестао и у престоницама.
Постоје ли ђаконисе данас?
Формално женска ђаконија није била обновљена у оквиру православне традиције. Изузетак је Александријска Патријаршија где ђаконисе у модерно доба не само врше своје пређашње дужности, него и саучествују у богослужењу. Али су то појединачни примери. Женску ђаконију су хтели да оснују у Руској Православној Цркви на Помесном Сабору 1917-1918. године, али су те планове спречили револуција и Грађански рат. Иако уз формално одсуство чина ђакониса, жене данас активно учествују у животу Цркве и фактички имају исте функције, као и ђаконисе у древности. У многим парохијама жене се баве административним радом, предају у недељним школама, баве се катехизацијом, читају и певају на певницама, брину о чистоћи и реду. Тесно духовно сродство са древним ђаконисама имају и милосрдне сестре, које су се посветиле друштвеном служењу.