ПИШЕ: Презвитер Андреј Агатоклеус
Човечански је да захладне твоји односи са неким с ким се дружиш, да дође до неспоразума, па чак и до сукоба. Нису сви дани исти, нити је наш унутрашњи свет увек спокојан и спреман да све поднесе.
Међутим, ћутање које проистиче из кукавичлука или из става „само да не покваримо односе“ не само да не решава проблеме него ствара и унутрашњу потиснутост која има своје последице. Речи „Гневите се, али не грешите“ (Еф. 4, 26) подстичу нас да изразимо нагомилани гнев, али тако да он не прерасте у понижавање нашег ближњег.
Ако нас залазак сунца подсећа на крај нашег живота, онда савет апостола Павла „Сунце да не зађе у гневу вашем“ (Еф. 4, 26) открива мудрост која уме да благовремено разрешава несугласице и не оставља нерешена питања. Када се данашњи дан заврши без злопамћења, без помисли огорчености и без отуђености срца, сутрашњи дан ће заиста осванути као нови дан.
– Да би успоставио комуникацију, потребно је да разговараш.
– Да би разговарао, потребно је да се усудиш.
– Да би се усудио, потребно је да имаш вољу.
– Да би имао вољу, потребно је да знаш.
– Да би знао, потребно је да имаш искуство.
Када човек искуси плодове разговора, односно међусобног општења посредством речи, зар неће настојати да управо у разговору пронађе душевни мир када се односи с другима поремете?
Ако непрестано избегаваш разговор и упорно ћутиш, то значи да за такво понашање постоји неки дубљи разлог. Потребно је да се запиташ: „Зашто то радим?“, „Зашто не желим да разговарам?“ Разлог не мора бити само један.
– Можда си се разочарао.
– Можда немаш довољно смирења да признаш сопствену грешку која би током разговора могла да изађе на видело.
– Можда не можеш да поднесеш сукобљавање до којег би могло доћи.
– Можда више волиш да се несугласице „гурају под тепих“.
На крају, речи којима нас саветује свети апостол Јаков, брат Господњи: „Исповедајте пак једни другима сагрешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите“ (Јак. 5, 16), показују колики значај има реч. Признавање наших погрешака, које као људи чинимо вољно или невољно, води очишћењу срца и нашег унутрашњег света, а самим тим и исцељењу оног скривеног, болесног дела нашег бића. То исцељење доноси радост, мир и животну снагу у свим областима живота.