Поводом двестагодишњице Матице српске (1826 – 2026)
У Библиотеци Матице српске, најстаријој српској библиотеци националног значаја и првој јавној научној библиотеци у Срба, поред великог броја српских средњевековних српскословенских рукописних књига, налази се и Псалтир Гаврила Тројичанина, из 1643. године. Овај Псалтир, писао је јеромонах Гаврил, сабрат манастира Свете Тројице код Пљеваља, за јеромонаха Теодора из манастира Милешеве. По својој структури спада у групу Псалтира са последовањем. Поред псалама и библијских песама, садржи месецослов, који почиње месецом мартом – што је једна од његових особености – и још многа друга последовања и молитве. Има 300 листова и садржи 38 свешчица. Украшен је минијатурама, заставицама и иницијалима. Писан је српскословенским језиком, ресавским правописом, полууставним писмом. Поред јеромонах Гаврила, писала су га још два непозната писара. Свој потпис, свештеноинок Гаврил оставио је на крају Псалтира, записан тајнописом. Ова веома значајна рукописна књига преповезана је у 18. веку. Рестаурисана је и добро очувана (Група аутора, Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице српске – Псалтир Гаврила Тројичанина из 1643. у: Псалтири, Рукописне књиге Библиотеке Матице српске, књига 4, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 1993, стр. 28 – 36).
Оно што је најважније истаћи, јесте то, да овај Псалтир, заправо припада Библиотеци Епархије бачке, из које је, својевремено позајмљен, али, стицајем околности, у њу није враћен. „Псалтир Гаврила Тројичанина из 1643. године заведен је у инвентар Библиотеке Матице српске 18. новембра 1953. године, под бр. 113438. У рубрици о начину прибављања књига тада је забележено да је рукопис затечен у Библиотеци. Старија сигнатура Псалтира је РР 178, а новија РР II 19. (стара сигнатура – 352 С 4). У раду, Прилог историји збирке рукописних књига Библиотеке Матице српске Иванка Веселинов, говорећи о Псалтиру Гаврила Тројичанина из 1643, објашњава како је ова књига доспела у Матичину збирку, односно да се деведесетих година прошлог века (деветнаестог – прим. аут.) налазила у конзисторијалној библиотеци бачке епархије у Новом Саду. Тамо ју је нашао и описао професор Петровградског универзитета Полихроније Сирку, познати истраживач старих српских рукописа, који је у то време боравио у Новом Саду. Резултате свог истраживања о овој књизи Сирку је објавио у Летопису Матице српске 1898. и 1899. године. У његовом раду наведено је да се рукописни Псалтир из 1643. чува у епархијској библиотеци под бр. 176. Тај број се данас не види на књизи, а чувене минијатуре, којима је рукопис илустрован, из техничких разлога тада нису штампане. Минијатуре из Псалтира Гаврила Тројичанина објавио је Јован Вучковић 1903. године. Да би се израдили клишеји за њихово штампање, Матица српска је позајмила Псалтир од епархијске библиотеке. На челу Матице српске у то време налазио се Антоније Хаџић, док је епископ бачки био Митрофан Шевић. Псалтир није враћен и тако је остао у Матичиној збирци. Помињање новосадског Псалтира из 1643. најпре у власништву епархије бачке, а потом као драгоценог рукописа Матице српске, створило је утисак код неких истраживача о постојању две књиге Гаврила Тројичанина у Новом Саду, али је ова забуна брзо разјашњена“ (Душица Грбић, Палеографски опис Псалтира Гаврила Тројичанина из 1643. године, у: Ћирилске књиге Библиотеке Матице српске – Псалтир Гаврила Тројичанина из 1643, Рукописне књиге Библиотеке Матице српске, књига 3, Библиотека Матице српске, Нови Сад, 1992, стр. 9–10). Наиме, Љубомир Дурковић – Јакшић у своме тексту Књижница манастира Свете Тројице код Пљеваља написао је да се у Новом Саду налазе две књиге Гаврила Тројичанина – једна у конзисторијалној библиотеци епархије бачке, а друга у Библиотеци Матице српске. Лазар Чурчић, реагујући на наведено, у своме раду Колико је књига Гаврила Тројичанина у Новом Саду, објашњава да је реч о једној књизи – Псалтиру Гаврила Тројичанина „која се најпре чувала у библиотеци епархије бачке а потом је незнано како доспела у Библиотеку Матице српске“ (исто, стр. 10, напомена бр. 39).
На овај је, дакле, начин, Псалтир који је својина Библиотеке Епархије бачке, остао у Библиотеци Матице српске.
Наша је скромна молитвена жеља и у том смислу се и надамо да ће овај значајни српскословенски рукопис – Псалтир Гаврила Тројичанина из 1643. године, у потребно време бити враћен у Библиотеку Епархије бачке – у којој је био похрањен све до деведесетих година претпрошлог века, док, у то време није позајмљен Библиотеци Матице српске – и да ће се једног дана, одатле, вратити и у богослужбену употребу. Такође се надамо, да ће на исти начин бити враћене и многе старе иконе које су својевремено, педесетих година прошлог века, позајмљене Галерији Матице српске ради рестаурације, конзервације и излагања, а својина су Црквених општина Епархије бачке, којима су их приложили многобројни благочастиви ктитори и приложници за спасење своје и ближњих својих. Амин, Боже дај.
*Аутор је сарадник мисионарског портала „Кинонија“