Петак шесте седмице Великог поста је крај свете Четрдесетнице па се зато на јутрењу и на вечерњу тога дана по два пута пева умилна стихира: Душекорисно савршивши Четрдесетницу, молимо да и свету седмицу страдања Твојих видимо, Човекољупче, да прославимо у њој величину Твоју, и неизрециво нас ради провиђење Твоје, јединомудро опевајући: Господе, слава Теби.
Овим се заправо завршава време које је Црква наменила за покајање. Даље следе два празника и седмица посвећена успомени на последње дане земаљског живота Господа, на Његова страдања, крсну смрт и погребење, која се зато и назива Страсном (тј.страдалном) седмицом.