Мисионарски портал „Кинонија“ са радошћу представља нови пројекат под називом „Православље Келта“. Вођење овог пројекта, који има за циљ да читалачку публику упозна са историјатом и особеностима православља у келтском народу, поверено је часном ђакону Ненаду Еркману, клирику Епархије бачке, докторанду на Православном богословском факултету Универзитета у Београду и сталном сараднику мисионарског портала „Кинонија“. Од 4. марта 2025. године, сваког првог уторка у месецу, посетиоци портала „Кинонија“ биће у прилици да читају прилоге који припадају овом пројекту.
Православље Келта је доживљај хришћанске вере од стране келтског народа (Ирска, Велс, Шкотска и острво Ман) који је хришћанство примио у V веку кроз мисионарску делатност светог Патрика, просветитеља Ирске. Прожимајући све слојеве келтског друштва, хришћанство је обогатило келтску културу и традицију. Ова хармонија хришћанства и културе, традиције и друштва представља богату и нама још увек непознату ризницу православне келтске духовности. У наставку доносимо уводни текст ђакона Ненада Еркмана:
Пре скоро шеснаест векова, грешни, најнеукији, од свих верника најмањи, како себе назива у својим Исповестима, Свети Патрик, ступа на тло Ирске. Запаливши Васкршњу ватру на брду изнад светилишта древних келтских друида, Таре, обасјао је светлошћу и пламеном Јеванђеља Христова острво које се сматрало крајем света. Оно што Свети Патрик тада није знао, јесте то да ће тај пламен загрејати душу келтског народа са Смарагдног острва и изнедрити мноштво светитеља и светитељки те ће се са правом Ирска назвати ,,Острво светих“.
Пред Васкршњом ватром са брда око Таре нестали су и стари кумири и богови древних Келта, али није нестала култура, традиција, обичаји и историја. Јеванђеље Христово прожело је све слојеве келтског друштва и обогатило културни, традиционални и верски живот келтког народа Ирске, Шкотске, Велса и острва Мана. Ова савршена хармонија хришћанства и целокупне културе и начина живота древних Келта створило је један посебан доживљај хришћанства од стране овог древног народа. Келтске легенде, митологија, предања и приче из давнина нашле су своје место у житијама келтских светих, однос Келта према природи и целокупном створеном свету, био је у сагласју са хришћанским поимањем Бога као Творца и Његове љубави према створеној природи. Манастири око којих се водио целокупни друштвени, политички и економски живот су постали темељи развитка градова у Ирској, који до доласка хришћанства нису ни постојали. У исто време као места великих подвига, молитава и вођења аскетског живота по узору на монашку традицију Египта и Палестине, манастири су били и места образовања у којима се добијало знање из хришћанских наука, али и чувало предање из давних времена кроз песме, легенде и приче из старина. Шуме, речна острва, острва усред мора, обале река постала су стециште славних и великих пустињака који су друидске магије и чаролије над луговима и светим изворима заменили даноноћним појањем Псалтира.
Све ово представља још неистражену богату ризницу келтске православне духовности коју ћемо кроз пројекта ,,Православље Келта” представити пратиоцима званичног мисионарског портала ,,Кинонија”, који своју мисију врши при Мисионарском одељењу Архиепископије београдско-карловачке.
