У данима духовне припреме за Велики пост, са радошћу представљамо нови пројекат под називом „Вечност у миленијуму“. У питању је серијал текстова који ће бити посвећени најстаријој свештеној обитељи на простору јужне Србије – манастиру Преподобног Прохора Пчињског. Овај значајан пројекат водиће и уређивати Марија Станковић, стална сарадница мисионарског портала „Кинонија“, која дуги низ година на различите начине доприноси препознавању важности духовног богатства на територији Епархије врањске, због чега је Граматом и одликована од стране Митрополита врањског. Од 6. марта 2025. године, сваког првог четвртка у месецу, посетиоци портала „Кинонија“ биће у прилици да читају прилоге који припадају овом пројекту.
У наставку доносимо уводни текст Марије Станковић:
“Вечност у миленијуму” је серијал текстова који се баве историјом најстаријег манастира на југу Србије. Манастир Светог Прохора Пчињског је 2020. године обележио 950 година постојања. Историја манастира била је бурна и страдална. Према летопису, њега је 1070. године подигао византијски цар Роман Диоген, у току своје четворогодишње владавине. Црква је првобитно била посвећена Светом апостолу и јеванђелисти Луки и у њој су положене мироточиве мошти Светог Прохора Пчињског. Старац Прохoр био је пријатељ светих Јована Рилског и Гаврила Лесновског. Рођен је у првој половини 11. века. Прохор се подвизавао тридесет година у планини Козјак и, према предању, ту се и упокојио у једној пећини, где се данас налази његова испосница. У склопу обележавања великог јубилеја, 950 година манастира, на овом месту подигнута је црква-брвнара посвећена Светом Сисоју Великом. Предање каже да је Свети Прохор, за време свог подвижништва, срео у планини ловца Диогена. Прохор му је прорекао да ће постати цар и рекао му да се тада сети и њега. Тако је било, а од тренутка када су свете мошти положене у храм, до данашњих дана, миро непрестано тече из њих, и многи се болесници њиме исцељују. У склопу манастира налази се и манастирска ризница, која чува неке од најстаријих духовних књига и предмета, мада је доста тога и страдало за време турске окупације и бугарске егзархије. Сабрат манастира Прохор Пчињски био је и преподобни Јустин Поповић, Врањанац, који је 2010. године, одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, прибројан лику светих. У манастиру се, на пример, и данас налази „Догматика“, чији је аутор преподобни Јустин, који је овај примерак поклонио светињи 1935. године.
О свему наведеном, као и о многим другим детаљима и особеностима ове драгоцене светиње и њеног молитвеног патрона, читаоци портала „Кинонија“, моћи ће да се упознају кроз текстове који ће једном месечно бити доступни на порталу, а у оквиру пројекта под називом “Вечност у миленијуму”.
