Протеклих седам дана човечанство је опет преживљавало највећу драму у својој историји. Ниједан велики драматург није могао осмислити такву драму каква се десила пре две хиљаде година у Јерусалиму.
Не постоји ни један драматург са таквим дубинама душе који би помислио да Бог може постати човек и да се тај исти Богочовек добровољно преда на ругло и страшну смрт на Крсту.
Али, хајде рецимо да неко и то помисли, али да ли може ум таквог драматурга да замисли да тај Богочовек истовремено буде у гробу телесно, у аду с душом као Бог, у рају са разбојником и на престолу са Оцем и Духом све испуњавајући.
Да ли постоји иједан људски ум било такво нешто да замисли, а камоли да изрежира? А који би се драматург усудио да се дрзне мртвог тела и да га подигне из хладног гроба и то не нечијом моћи него силом Божанства која у телу Исусовом почива.
А сад одједном сламају се катанци смрти, трулежност људског тела се зауставља, пролазност се преображава у вечност, а смртност у бесмртност. Смрти где ти је победа, аде где ти је жалац? Устаде из мртвих Онај од кога смрт дрхти, ад стрепи, а ђаво се плаши! Васкрсе Господ наш Исус Христос!
Заиста васкрсе телом и душом препородивши људску природу, давши јој првобитни дах вечности и нетрулежности. Васкрсе са страдалим телом са ожиљцима од рана на рукама и ребру које опипа неверни Тома да би сви ми поверовали и заједно са њим ускликнули: „Господ мој и Бог мој!“
Васкрсли Господе Исусе Христе нека је увек благословен овај најлепши дан у историји рода људског, дан славног Васкрсења Твога, дан који даје смисао свим осталим данима у календарском кругу године, дан у којем се опет кроз Тебе Сине Божји опет враћа човек у загрљај Божји!
*Аутор је сарадник мисионарског портала „Кинонија“