Владика Николај нас поучава да се на данашњи дан не сјећамо тренутка када је посјечен, јер се то десило пред Пасху, већ прослављамо његово страдање на дан када је освећен храм посвећен његовом страдању у мјесту Севастији, гдје се то, по предању, и десило.
Данас не постоји тај храм; уништен је и можемо рећи да ништа није остало. А на том мјесту, у вријеме славе тог храма, када су се људи сакупљали и када је то било хришћанско мјесто, биле су положене и мошти Светог Јована. Са друге стране, његова глава је једно вријеме била на непознатом мјесту, а касније је проналажена, и због тога славимо празнике Обретења. И све што се дешавало, као и Јованов живот, показује силу Божју. Могао је да ћути, али није желио да ћути. Страдао је, његово тијело је погребено, а глава одвојена, али су се чуда дешавала у наредним временима. Све то зато што је вољно желио да страда – не зато што је морао, већ зато што је вјеровао у Христа, у Господа, коме је био Претеча. И када он проповиједа, он понавља ријечи Пророка Исаије, које смо синоћ слушали: „Покајте се и поравните пут Господњи”. А то што Исаија говори, заправо је најава обновљења царства у тешким тренуцима који су се дешавали доста раније, прије Јовановог живота. Он, заправо, најављује ново вријеме и нову славу.
Када говори о поравнању пута, он заправо поручује: „Онај обични пут који је запуштен и који није у савршеном стању, средите и доведите на ниво најскупоцјенијег пута којим ће проћи цар”. Заправо, он говори о душевном стању човјека: испразни и очисти све што не ваља, учини га светим и скупоцјеним за долазак Христов. Када се у нашим животима дешавају страдања, без обзира на то да ли су то болести, губици или било каква душевна стања која нас чине озлојеђенима – ако и немамо у том тренутку пророка који ће нам рећи: „Не бој се, радуј се, само вјеруј, слава Божија долази и теби” – можемо да се сјетимо Пророка Јована Крститеља, јеванђелских ријечи и ријечи свих осталих пророка.
Можемо се сјетити било којег мјеста у Јеванђељу које успијемо да запамтимо и да у себи обновимо наду да ће Бог поново да пресазда и обнови славу човјека, иконе Божије, у тренутку када то буде потребно и када Он одлучи да је то најбоље за нас. То је начин да издржимо у страдањима, односно да са радошћу прихватимо и страдања и добре тренутке нашега живота. Дај Боже да и наш живот буде слика преласка из живота страдалника у живот славе Божје.