ПИШЕ: Протопрезвитер Жељко Тешић
На југу бачке равнице, уз леву обалу Дунава, налази се место Футог, једно од најстаријих насеља на овом подручју. У историјским изворима први пут се помиње 1250. године као важно пристаниште и утврђење на Дунаву. Масовнији прилив српског становништа у ове крајеве проузрокован је Великом сеобом Срба (1690. године), као и сталним турским освајачким надирањем према северу. Године угарски краљ Ладислав V Хуњади је ово место назвао Oppidum (Тврђава, Утврђени Град, Варош) и то име насеље је носило дужи низ година. Футог је већ тада био надалеко познатo трговачкo насеље тако да су трговци из разних крајева Дунавом долазили на вашаре. Од 1526. до 1687. године Футог је био под турском управом да би касније потпао под власт Аустрије, потоње Аустроугарске. Иако чувени турски путописац Евлија Челебија, описујући Футог, није споменуо православну богомољу него само исламске, није искључено да је она постојала, али је вероватно била од трошног материјала, тако да се и није могла одржати задуго. Чувајући православну веру и српску народност, Футожани су, и поред свих притисака Хабзбуршке монархије и Римокатоличке Цркве, ипак успели да очувају своје часно име и углед.
За историју Футога од изузетног значаја је 1690. година, када се патријарх Арсеније III Чарнојевић, гоњен од Турака, заједно са својим свештенством и народом Старе Србије обрео у њему, носећи са собом мошти светог великомученика Лазара, кнеза српскога. За време аустријско-турских ратова, мошти светог кнеза Лазара су 1716. године по други пут боравиле у Футогу, да би 1848. године и трећи пут тамо отпочинуле, када су их монаси из фрушкогорског манастира Раванице, због претеће опасности, чамцем пренели преко Дунава у Футог. Оваква част и поверење у Футожане говори о једној снажној и хомогеној средини, бастиону вере и снажном националном духу. Плод таквог покољења јесте и велелепна црква коју су наши преци саградили 1776. године и посветили је светим бесребреницима и чудотворцима Козми и Дамјану. Ова монументална грађевина, са витким барокним торњем, четири милозвучна звона, часном трпезом од црвеног мрамора, педесет и осам икона живописаних на дрвету и десет осликаних на зиду, дивним дуборезним детаљима и витражима, сведочи о изузетној вери, љубави и пожртвовању наших предака који су брижно градили овај храм. Сав живопис, како на зиду тако и на дрвету, за веома кратко време, 1797 –1798. године, осликао је истакнути српски класицистички уметник Арса Теодоровић. Позлату на дуборезу иконостаса и на другим детаљима унутрашњости храма израдио је, 1780. године, Аксентије Марковић, један од најугледнијих новосадских резбара оног доба. Нажалост, у време Мађарске буне, 1848 – 1849. године, црква је демолирана. Тада је нарочито оштећен иконостас, пред којим је спаљена црквена архива, а пламен је прогутао све престоне иконе, двери и тронове, тако да о њиховом првобитном изгледу не знамо ништа поуздано. Све оштећене и уништене иконе замењене су новим, које је од 1857. до 1858. године осликао сликар Павле Симић.
О вери наших предака сведочи и чињеница да су Футожани 1781. године саградили цркву за потребе православних трговаца који су сваке године у Футогу одржавали сајам робе, од Митровдана до Благовести, због чега је она била посвећена Благовестима. На нашу велику жалост, у времену страшног отпадништва нашег народа од вере светих предака, ову цркву су срушили сами Футожани 1947. године.
Црква Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана је 1908. године у потпуности реновирана, а 1979/1980. године, на предлог и залагањем тадашњег футошког пароха, свештеника Милоша Бугарина, били су изведени свеобухватни рестаураторско-конзерваторски радови у унутрашњости цркве. Приликом ових радова откривено је девет прекречених и премалтерисаних зидних слика.
Црквена општина футошка је 2006. године организовала прославу патрона Епархије бачке. На молбу црквене општине и парохије у Футогу, уз препоруку Преосвећеног епископа бачког г. Иринеја, а по благослову Преосвећеног епископа рашко-призренског г. Теодосија, о храмовној слави 2012. године, футошки храм је од манастира Зочишта добио део моштију светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана.
Под сводовима Светосавског дома при храму у Футогу налази се капела посвећена Благовестима, у знак сећања на Благовештенски храм који је срушен 1947. године. Чин освећења извршио је 2019. године Преосвећени епископ мохачки господин Исихије. Поводом обнове капе звоника, Црквена општина футошка је израдила нови крст. Благословом Високопреосвећеног митрополита бачког господина др Иринеја, чин освећења крста је извршио Преосвећени епископ мохачки господин Дамаскин, 23. фебруара 2025. године.
Виноград Господњи (Успенски број, 2026), стр. 20-21.