ПИШЕ: Протопрезвитер Владан Симић
Тамо, Мати, где си кратко лежала
У хладној стени Кедронске долине
Уста што су на Сина ти режала
Сад у страху беже од Твоје силине.
Студени камен си загрејала собом,
Над њим Престо и света Литургија;
Молим се Теби над празним гробом
Да Син Твој буде Милостиви Судија.
Стотине кандила љубављу гoрe
Покрај светог Града, на месту Твог Успења,
Приносим службу у рађању зоре
За веру и наду и спас покољења.
Пресвета Мајко, Покрове и Стено,
Неорана Њиво и неубрани Плоде,
Управи Србина куд год да је крен’о
И напој га жедног Твоје Живе воде.
Збирка песама Питам се,
Беседа, Нови Сад 2020, стр. 134.