Православни хришћани у понедељак улазе у Сиропусну недељу, завршну фазу припреме за Велики пост, период током којег верници уздржавају се од меса, али могу конзумирати млечне производе, јаја и рибу.
Дисциплина ове недеље има педагошку сврху, помажући верницима да се адаптирају у аскетски напор поста кроз уздржаност у исхрани, интензивирану молитву и помирење са другима.
Почев од среде Сиропусне недеље и настављајући до среде Страсне недеље, чита се молитва Светог Јефрема Сирина — „Господе и Владико живота мог“ — уз велике поклоне (метаније).
Среда и петак ове недеље сматрају се нелитургијским данима, што значи да се не служи Божанска литургија. Последња недеља пре почетка Великог поста позната је као Недеља изгнања Адама из раја, такође названа Недеља праштања.
Овај спомен подсећа на пад човечанства и потребу да се врати Богу кроз покајање. На овај дан, верници моле једни друге за опроштај како би започели пост са очишћеним срцима.
Субота светих Подвижника
У суботу на крају Сиропусне недеље, Црква обележава све богоносне Оце и Мајке који су просијали у подвижништву, наиме, преподобне светитеље који су поставили темеље хришћанског монаштва и подвижничког живота.
У својој књизи „Велики пост: Путовање ка Васкрсу“, отац Александар Шмеман пише да се Црква сећа ових светитеља да би подсетила вернике да не предузимају сами подвижничку борбу. Свети подвижници стоје као узори и водичи у захтевној „вештини“ поста и покајања.
Велики пост се сматра најважнијим и најстрожим периодом поста црквене године, обележеним интензивном молитвом, исповешћу, милостињом и духовном припремом за прославу Васкрсења Господњег.
Приредила редакција портала „Кинонија“