ПИШЕ: Протопрезвитер Драгиша Томић
Чули смо причу о винограду и виноградарима, коју Господ изрече као поуку тадашњим старјешинама, фарисејима, садукејима и народу Израиљевом у цјелости.
Овај добри човјек је у ствари Сам Бог Отац, који устроји, као што овдје рече, и пивницу и кулу. Пивница означава да даде Ријеч Своју, Ријеч Божију, а кула је храм Соломонов, гдје би се она проповиједала и сабирао изабрани народ Његов.
И отиде.
То његово „отиде“ у ствари је Његово дуготрпљење — вјековно дуготрпљење.
Као што говори Свети Григорије Палама, Господ је вијековима чекао створење које ће се родити у роду људском, које ће имати такву чистоту и смиреност да се може сјединити са Сином Његовим.
А то је у ствари Пресвета Богородица.
И кроз вијекове, у том Свом дуготрпљењу, слао је пророке, слао Своје изасланике који су проповиједали Ријеч Његову. Али срца су отврдла од гријеха, од сујете и од неразумијевања.
Тадашњи изабраници и првенци народа једне су убили, једне протјерали, а једне избили, као што и каже Господ у Јеванђељу.
Зашто је то тако било?
Зато што су они Ријеч Божију користили на другачији начин. Користили су је за своја извољења, за своје прохтјеве, за своју корист.
Као што каже један од Светих Отаца, они су се окористили о Ријеч Божију.
Користили су Бога да би сабирали у име своје, у том свом неразумијевању. Јер су мислили, као Адам и Ева у једном тренутку, да им Бог више не треба, да они могу сами да живе онако како желе.
И посла човјек сина свога.
Посла Господ, Бог Отац, Сина Свога, Христа нашега, Исуса, Јединороднога.
Јер видје Господ тамо, у роду људском, код Јоакима и Ане, да се роди Дјете и да је то Дјете у ствари та смиреност и чистота коју је Он вијековима чекао.
И посла Духа Свога Светога, којим се оваплоти Син Његов, и роди се Јединородни Господ Бог наш — Спасење нама и цијеломе свијету.
Као што каже тамо пророк Исаија: „Срушићу ограде, срушићу плот овога винограда и направићу нови виноград.“
Тај нови виноград је у ствари Црква Божија.
А тај крајеугаони камен је Сам Христос, Син Божији.
И очекиваће од тог Свог новог винограда плодове да Му се принесу.
А у том новом винограду дао је и нове посланике — а то су наши Свети Апостоли и сви Свети који су се родили и који су се пројавили кроз живот наше Цркве, од њеног настанка па све до данас.
Имамо велику Ријеч Божију, имамо Свето Предање, имамо најсветији дио Светога Предања — Свето Јеванђеље. Али Јеванђеље не можемо тумачити без Светога Предања и онога што је Дух Свети кроз Свете Оце говорио и остављао нам у насљеђе.
Који су то плодови који се очекују од нас?
Каже: љубав, мир, кротост, доброта.
То је оно што се очекује. То су плодови Духа Светога.
А зар има већега узора за тако нешто од Пресвете Богородице?
Она је наша највећа узданица, директна веза Неба и земље.
Архангел јој се јави први пут да је обавијести да је изабрана да роди Сина Божијега.
Шта она рече?
„Ево слушкиње Твоје, Господе, нека буде по ријечи Твојој.“
Није се бунила, није тражила да се продужи још мало, да остане још који дан, још коју годину.
Него смјерно, тихо и кротко прихвати да је изабрана.
И те ријечи је Христос поновио у Гетсиманском врту када је рекао:
„Господе, Боже, Оче, ако може да ме мимоиђе ова чаша, али не да буде воља моја, него да буде воља Твоја.“
То је циљ нашег живота.
Да се воља Божија усели у нас, да, живећи по Јеванђељу, стекнемо благодат Духа Светога и да тим Духом Светим будемо руковођени.
У овоме свијету, љубављу и вјером према Христу, том крајеугаоном Камену, основи и темељу свега нашег живота.
Као што је рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот.“
Да Њиме живимо и да Њиме умремо.
Али је немогуће умријети.
Јер ко вјерује у Мене, васкрснуће и имаће живот вјечни.
То су Његове ријечи.
Тај виноград је и свака душа наша.
Сваки од нас је виноград Божији, а ми смо виноградари који смо задужени за ту душу.
Какав ће плод изнијети пред Бога?
Каква ће бити када изађе пред Бога?
И тијело наше да чувамо, које је сједињено са душом нашом. Јер Господ је показао да тијело има своје достојанство. У цјелости, човјек има своје достојанство.
Да га не прљамо гријехом.
Па је Сам узео тијело наше људско да би нам то показао — да оно није створено за пропаст, него да је створено за Васкрсење и за обожење, да је створено за живот вјечни.
Што нам је Пресвета Богородица и Њено Успење и показало.
Јер је васкрснула у потпуности, и тијелом и душом.
То нам је Господ оставио — то непроцјењиво благо живота вјечнога, живота у љубави, у радости.
Да се трудимо око нашег винограда, око душе своје.
Да је окопавамо, да је залијевамо.
То је оно што се тражи од нас.
Чиме?
Ријечју Божијом.
Постом.
Молитвом.
Љубављу према ближњем.
Одрицањем од гријеха, било које врсте.
Само ће такав виноград донијети плод и бити препознат као виноград Божији.
Да би нам Бог дао покајање, да би нам дао снаге и храбрости да се опредијелимо и да живимо по Ријечи Његовој у потпуности.
И молитвама Пресвете Богородице и свих Светих, да нас помилује и спасе.