Ево, Женик долази усред ноћи, и блажен је слуга кога нађе да бди. И опет недостојан је онај кога нађе да лењствује. Пази, душо моја, да те сан не савлада, да не будеш предана смрти и искључена из царства. Него устани вапијући: Свет, Свет, Свет си Боже наш, кроз Богородицу помилуј нас.
Служба Женика се обавља рано током Страсне недеље, јер Женик долази. Када ће доћи, не зна се, можда током дана или током ноћи, зато морамо бити будни, морамо бити они који бдију, да Га примимо. Неразумна девојка је показала равнодушност, док су разумне показале разборитост. Ово се тиче свих нас. Морамо бити спремни када Христос дође, било изненадном смрћу или природном смрћу. Морамо имати потребно уље, потребну лампу, тојест, наша добра дела, која су карта за улазак у брачну собу, тојест у Рај. Тако је срећан онај који је будан, а недостојан онај који је лењ. Не смемо заспати, тојест бити лењи и равнодушни, јер се „царство Божје на силу задобија“. А наша казна није само да ћемо бити искључени из Раја, већ ћемо бити предани смрти, јер окретање од Бога значи смрт. Позив химнографа је јасан, према речима црквених отаца „устаните и будите сви трезвени“.
Љубимо Женика, браћо, и пажљиво припремимо своје светиљке, које сијају врлинама и правом вером, да бисмо, попут мудрих девојака Господњих, били спремни да уђемо са њим на свадбену гозбу, јер Бог Женик, као дар, свима дарује нетрулежни венац.
Химнограф претпоставља да припадамо реду мудрих девојака и захтева одговарајуће послушање. Прво, љубав према Женику, која је апсолутно неопходна, иначе очекивање да га сретнемо није оправдано, затим практично испољавање ове љубави са показивањем врлина, које ће бити резултат праве и дубоке вере. Врлине ће нас припремити за улазак у Царство небеско, које је упоређено са најсрећнијим догађајем човечанства, венчањем. Врлине ће једноставно бити знак наше љубави према Женику, то ће бити карта којом ћемо ући у Царство небеско, где нас чека велико изненађење: Бог ће нам ставити нераспадљиви венац, тојест, вечност која се не искупљује никаквом врлином, већ је једноставно дар од Бога, и стога непроцењива.
Како могу ја, недостојан какав јесам, ући у сјај Твојих светих? Јер ако смело дођем у царски двор, моја одећа ће ме осудити, јер немам брачну одећу, и бићу свезан и одбачен од стране анђела. Господе, очисти душу моју од сваке прљавштине и спаси ме јер Ти волиш човека.
Претпоставимо да смо позвани на ову вечеру, Царство небеско, коју светитељи осветљавају својим присуством. Ја, недостојни, каже химнограф, како се усуђујем да уђем. Као гост на овој царској вечери, потребно ми је да имам одговарајућу одећу. И док су хаљине светих сјајне, моје су неприкладне и прљаве. Па како да уђем? Ако се усудим, анђели ће ме везати и избацити, и то с правом, јер немам одговарајућу одећу. Једино решење је да очистим прљавштину не само са своје одеће већ и са своје душе. Али то може учинити само милосрдни Господ.
Како се наша одећа упрљала, наиме наша душа. Прича је веома стара. Након непослушности, првостворени је носио „кожне тунике“, тојест, пропадљиве и запрљане одеће, и тако је кружио, покривајући своју голотињу, коју нису осећали пре непослушности. Требаће много година да се Христос крсти у Јордану, да се ми крстимо и тако поново обучемо белу хаљину, након што нас света вода крштења очисти од нашег првобитног греха. Од тада је лична одговорност свакога да своју белу одећу одржава чистом од прљавштине светског греха. Зато химнограф тражи од Христа да очисти прљавштину своје душе, како би се усудио да уђе у брачну собу, тојест, у Царство небеско.
О Жениче, који надмашујеш лепотом све људе, који си нас позвао на духовну гозбу брачне собе Твоје, очисти мој бедни облик од преступа учешћем у Твојим патњама, украси ме славном хаљином Твоје лепоте, прогласи ме радосним гостом у Твоме царству, јер си саосећајан.
Химнограф инсистира на истицању његове недостојности због учешћа у духовној гозби, коју је Христос уготовио, само што се овде поређење не врши са одећом већ са лепотом Христовом и његовом сопственом ружноћом. Домаћин, који га позива, јесте Христос, који је „назван Женик који надмашује све људе лепотом“, најлепши Женик од свих женика на свету. На овој духовној гозби, на коју га је Домаћин позвао, он је „крив, ружан“, попут Игоовог Квазимода, по свом изгледу. Ова ружноћа лица, али посебно душе, последица је дејства грехова на њу.
Једина нада поново лежи у Господу, који својом светом Крвљу чисти душу и украшава је одговарајућом одећом, како би и он могао ући у Царство Божије са одговарајућом одећом, којом ће га Христос украсити, одећом славе која произилази из лепоте Христове. Да би то учинио, међутим, нада се само у милост Човекољубивог Бога.
Хајдите верни, трудимо се усрдно за Владику, јер Он даје богатство слугама својим, и свакоме по мери његовој, умножимо таланат благодати. Један нека добрим делима стекне мудрост, други нека славно служи Литургију, трећи нека верно преноси реч неупућенима, а трећи нека своје богатство раздаје сиромашнима. Тако ћемо увећати оно што нам је поверено, и као верни управитељи његове благодати, бићемо удостојени радости Владике; тога нас удостоји, Христе Боже наш, јер Ти волиш човека.
Након што смо говорили о врлинама које ће нам омогућити да поново уђемо у Рај, ево говоримо о томе како да их стекнемо. И наравно, не можемо имати све врлине, јер Бог није свима дао све таленте. Један има мудрост, а други чини добра дела, трећи има богатство и расипа га сиромашнима… Бог је тај који свима даје оне таленте које сматра да сваки човек треба да има. Морамо бити верни Божјој благодати. Нисмо одговорни за то колико ко има талената, већ за управљање талентима. Важно је да их умножимо, а не да их оставимо неискоришћене, попут злог слуге који је узео таленат и није га искористио, јер се плашио да га не изгуби, што је изговор за лењост. Онај који је имао два талента, а зарадио четири, није инфериорнији од оног који је имао пет, а зарадио десет. Обојица су показали исти напредак, удвостручили су свој капитал. Ако овако радимо, Бог ће нам узети радост. Химнограф моли Бога да га нађе достојним да се радује у вечности.
Приредила редакција портала „Кинонија“