Постом учимо да кажемо „Не“ нашој жељи за храном, а такође учимо да кажемо „Не“ нашој често самодеструктивној вољи. Такође, учимо да кажемо „Да“ Богу, што је увек искупљујуће.
Триод, овај благословени период литургијске године, започели смо покајањем, јер смо дубоко, егзистенцијално, у себи осетили потребу да се вратимо из нашег одласка у туђину. Попут блудног сина у причи, осетили смо потребу да се вратимо Богу, извору живота (Недеља о блудном сину).
Наставили смо наше путовање ка васкрслом Христу кроз сусрет са другим људима, са „најмањим“ од наше браће и сестара (Недеља сиропусна).
Након тога, позвани смо, у суштини, да се одрекнемо себе, кроз четрдесетодневни пост од хране и страсти. Учећи да кажемо „Не“ нашој жељи за храном, учимо да кажемо „Не“ нашој сопственој вољи, која је често самодеструктивна, и да кажемо „Да“ Божјој вољи, која нас увек спасава.
Током векова, Црква се показала као права ризница Божје мудрости и искуства генерације за генерацијом богоносних Отаца. Када наглашава пост, то не чини из презира према телу, како се понекад лакомислено тврди, већ зато што тело сматра даром и својином Божјом; „удом Христовим“ и „храмом Светога Духа“, како каже Свети апостол Павле. Хришћани не мрзе своје тело, не уздржавају се од хране из презира, али не дозвољавају да ишта има моћ над њима. Уравнотежена употреба хране или уздржавање од ње на неко време одржава психосоматску равнотежу тела и начин је прослављања Бога у нашем „телу и духу“, како каже Свети апостол Павле.
Из ове перспективе, Велики пост је емпиријско путовање у дубине нашег бића. То је путовање у потрази за смислом, нашег откривања Божјег смисла у нашем животу, његових скривених дубина. И, да употребимо пример, уздржавањем од хране, односно постом, поново откривамо слаткоћу живота и поново учимо лекцију да је треба примати од Бога са радошћу и захвалношћу. Ограничавањем опуштања, забаве, музике, бескрајних разговора и тривијалних друштвених интеракција, коначно откривамо вредност истинских међуљудских односа. И све то поново откривамо управо зато што поново откривамо самог Бога, зато што се враћамо њему и, кроз њега, свему што нам је дао из своје савршене љубави и милосрђа.
Нека је благословен Велики и Свети пост!