Душо моја, душо моја, устани. Зашто спаваш? Крај се приближава и ускоро ћеш се узнемирити. Пази, дакле, да те Христос Бог твој поштеди. Јер је Он свуда присутан и испуњава све.
У парохијама се Велики канон пева независно од јутрења, увече у среду пете седмице Великог поста. Почињемо читањем Малог повечерја и одмах након тога почињемо да певамо Велики канон са сваким стихом након чега следи рефрен „Помилуј ме, Господе, помилуј ме“.
Велики канон је саставио Свети Андреј из јерусалимског братства, архиепископ Критски, и једна је од најдивнијих химни наше Цркве, химна дубоког скрушења и срцепарајућег покајања. Пева се у деловима прва четири дана Великог поста и у целини у четвртак пете недеље.
Састављајући Велики канон, Свети Андреј Критски је имао за циљ да људе доведе до свести о њиховој грешности и да их кроз покајање води Богу. Задатак и циљ Великог канона јесте да открије грех и тако нас доведе до покајања. Ово откровење се не постиже кроз дефиниције и набрајања, већ дугим погледом на библијску историју, која је сама по себи историја греха, покајања и опроштаја.
Знамо да је грех, пре свега, порицање чињенице да је живот принос или жртва Богу. Другим речима, порицање да живот има божанску оријентацију и да је грех, стога, укорењен у одступању од љубави, од коначног циља живота.
Сви хришћани, који су свесни терета греха, разумеју трагичне последице нашег отпадништва од нашег Свеблагог Бога. Они се кају и горко тугују, али то је туга која спасава, туга која нас, као људска бића, враћа близу Бога.
У периоду покајања, који је Велики пост, Велики канон нуди дирљиво искуство. Певају га сви верни као узбуну која потреса земљу, као одбојност према души која је успавана и лења.
Приредила редакција портала „Кинонија“