Из поука старца Јефрема Катунакијског
Ако још као дијете вучеш рану кривице, ако носиш мучеништво осетљивости, ако твоје очи засузе због лепоте и љубави, ако тражиш један загрљај да предахнеш од кошмара сопственог постојања, пази којем ћеш свештенику да се исповедиш и да затражиш савет.
Помоли се, тражи, не неког чувеног, неког ко има име, „светогорца“, који предвиђа, прозорљивог, чудотврца. Ништа од тога не тражи. Једног свештеника који живи Христа у свом срцу и животу. Што значи милог и смиреног, како каже старечник, да има срце! Срце човека!
Послушај Светог Јована Лествичника који каже: „не потражуј предвиђаче, већ човека смиреног срца“.
Пази да те не напуне кривицама само зато што живиш и дишеш. Не дозволи да на теби испољавају своје страхове.
Ја сам учинио много грешака у својим изборима и све сам то скупо платио.
Једном приликом, један свештеник, од оних који познају Бога из животног искуства-због тога имају љубави, смирење и слободу- казао ми је скоро са сузама у очима: „твоје платно (мисли на душу, личност) било је од лана. Тргнули су га непажљиво, силеџијски и поцепали су га. Сада ћемо покушати да га ушијемо. Међутим, рана ће бити видљива“.