Из поука Светог Василија Великог
За оне који га прихвате, пост је користан у свако доба. Јер, демонски напади нису смели према ономе ко пости. И анђели (чувари наших живота) делотворније обитавају уз оне који су се очистили постом. Он је нарочито користан сада, када се у читавој васељени проповеда о њему. Нема ниједног острва, ни копна, ни града, ни народа, ни удаљене области у којој се не чује та проповед. Напротив, и војнички логори, и путници, и морепловци, и трговци – сви подједнако слушају и радосно прихватају заповест. Нека се због тога нико не искључује са списка оних који посте. У њега је укључен читав људски род, сви узрасти и сви различити чинови. У свакој цркви анђели бележе оне који посте. Пази да се због краткотрајног уживања јелом не лишиш анђелског записивања и да се пред оним ко сабира војнике не покажеш као кривац за бекство из војничког строја. Мање је опасно да некога оптуже да је, бацивши штит, побегао из битке, неголи да се покаже да је одбацио велико оружје – пост. Јеси ли богат? Немој увредити пост избегавајући да га удостојиш своје трпезе. Немој га истеривати из свог дома, приморавајући га да безбожно буде презрен од уживања, како те једног дана не би оптужио пред својим Законодавцем и да ти се не би, у виду казне, наложило велико уздржавање од хране услед телесне болести или неке друге несретне околности. Сиромах, опет, не треба да буде подругљив према посту, с обзиром да је одавно у његовом дому и за његовим столом. Женама је пост својствен и природан као и дисање. Нека деца, као расцветале биљке, буду орошена водом поста. Старцима ће давнашње навикавање на пост олакшати труд. Труд који је усвојен дуготрајном навиком не изазива много бола код оних који га упражњавају. Путницима је пост угодан сапутник. Као што их наслађивање приморава да се обремене товаром и да са собом носе оно што је неопходно за насладу, тако их пост чини лаганим и покретним. Када их позову у поход ван граница отаџбине, војници се снабдевају само оним што је неопходно, а не оним што служи наслађивању. Зар и нама, који се боримо против невидљивих непријатеља и који се после победе над њима журимо ка вишњој отаџбини, не приличи далеко више да се задовољимо само оним што је неопходно, слично овима који живе у војничком логору?